Убијају најчешће ножeвима

Малолетници често без оправданог повода и реалног разлога улазе у вербалне, а затим и физичке сукобе из којих неретко излазе с последицама у виду телесног повређивања, каже за „Политику” полицијски саветник Оливера Зечевић, шеф Одсека за превенцију и сузбијање малолетничке делинквенције из Управе криминалистичке полиције МУП-а Србије.

Већина насилних деликата малолетника је ситуационог типа и углавном је у вези с њиховим исхитреним поступцима и жељом за реваншизмом.

– У овом узрасту они верују да су довољно одрасли и да имају искуства да међусобне конфликте решавају и сами, на начин који сматрају да је исправан. У прилог томе говори и чињеница да је у последњих пет година, у малолетничком криминалу, присутан известан раст пријављивања насиља на спортској приредби или јавном скупу, насиља у породици и насилничког понашања – објашњава наша саговорница.

Проблеми у вези с насилничким понашањем ове популације, сматра Зечевићева, захтевају да се у процес заштите од насиља и злостављања укључе све службе и појединци.

– Неопходно је да интервенција буде брза, ефикасна и координирана с циљем осигурања безбедности детета или малолетника, баш како то прописује Општи протокол за заштиту деце од злостављања и занемаривања.

Превенција, односно правовремено реаговање околине, у смислу пријављивања и предузимања неопходних мера од стране стручних и одговорних служби, како би се спречило понављање оваквих догађаја у којима се дете налази, заправо је најбитније, тврди Зечевићева.

Када је реч о најтежим кривичним делима са елементима насиља, према речима наше саговорнице, у првих девет месеци ове године, у односу на исти период прошле, смањен је број убистава, убистава у покушају и силовања.

– Малолетници су у првих девет месеци ове године починили четири тешка убистава и једно убиство детета при порођају, што је за два мање него у прошлој години. Полиција је забележила и девет убистава у покушају (од којих је једно оквалификовано као тешко), што је за осам мање него у прошлој години, док је број кривичног дела тешких телесних повреда остао на истом нивоу, односно забележено је 116 ових дела. Полиција је евидентирала и два силовања, што је за једно мање у односу на прошлу годину – каже Зечевићева.

Убиства и убиства у покушају у којима су учествовали малолетници догодила су се у Београду, Новом Саду, Кикинди, Новом Пазару, Сремској Митровици и Краљеву.

– Приликом извршења тешких убистава малолетници су најчешће као средство извршења користили нож (у три случаја), а у једном случају употребљена је дрвена мотка. Починиоци су углавном били старији малолетници, узраста између 17 и 18 година, који су самостално извршили ова кривична дела, осим у једном случају када је заједно с малолетником учествовао и један пунолетни учинилац. Једно убиство догодило се у установи социјалне заштите, а остала у кући жртава. Мотиви ових најтежих деликата углавном су били материјална корист, а међу жртвама су доминирале пунолетне особе женског пола (старости између 35 и 80 година) и један мушкарац, стар око 45 година – објашњава Зечевићева.

Најчешћи мотиви убистава у покушају код малолетника су, оцењује наша саговорница, претходно нерашчишћени конфликти и углавном су то ситуације у којима они настоје да кроз свађу и тучу реше проблем.

– Починиоци су како млађи тако и старији малолетници. Међу оштећенима најбројнији су били пунолетни мушкарци, а у два случаја реч је о вршњачком насиљу у којима су жртве биле два малолетника, узраста од 15 до 16 година.

Од укупно девет убистава у покушају, седам је извршено на јавним местима или у угоститељским објектима, једно у близини школе и једно се догодило након породичне свађе. Два убиства у покушају, од којих једно тешко, учињена су у саизвршилаштву с пунолетним особом, док су осталих седам малолетници починили самостално. Као средство извршења најчешће је коришћен нож – каже Зечевић.

Што се тиче безбедности у школама и школском окружењу, током прве половине ове године бележи се извесно смањење броја кривичних дела и прекршаја. У вршњачким односима, оцењује Зечевићева, доминирали су појединачни сукоби ученика.

Данијела Вукосављевић