Болтов план за Лондон – четири злата

Јусеин Болт више не може да изненади љубитеље атлетике. Уосталом, вест коју је саопштио јуче у Монаку уочи проглашења најбољих у 2011. години, очекује се већ већ дуже времена. Питање је било само у којој ће дисциплини светски рекордер и олимпијски шампион на 100, 200 и у штафети 4 х 100 метара покушати да освоји четврти златну медаљу на Олимпијским играма у Лондону идуће године.

Болт је одабрао продужени спринт и спреман је да помогне јамајчанској штафети 4 х 400 да после тачно 60 година освоји златну олимпијску медаљу.

После Игара у Пекингу Болт је гласно размишљао о скоку удаљ, охрабриван изјавама великана ове дисциплине и стручњака, да би захваљујући својој брзини уз мало рада на техници могао да „одлети” невероватно далеко. Међутим, Болт се определио за штафету 4 х 400 метара пошто му деоница од 400 метара није толика непознаница као скок удаљ, иако се свету још није представио у њој.

Пред две године на једном мањем такмичењу на Јамајци истрчао је своју деоницу (трчећи старт) за 43 секунде, тако да је јасно да на 400 метара данас вреди много више него што износи његов лични рекорд од 45,28 секунди који је забележен још маја 2007. године.

Наравно, да би у Лондону покушао да освоји четири златне медаље Болт мора прво да постане део тима, односно да се убаци у штафету 4 х 400 метара, а то му вероватно неће бити нимало тешко. Тренутно само Џермејн Гонзалес има бољи лични рекорд од Болта (44,40), а ове сезоне ни Хилтон (45,30), ни Грин (45,30) ни Спенс (45,46) нису били бржи од његовог пет година старог личног рекорда.

–Желим да им помогнем да освоје златну медаљу” рекао је Болт у Монаку, а он и менаџер Рики Симс су очигледно добро проучили олимпијску сатницу. Наравно, идеја је да Болт трчи само у финалима у обе штафете, а каква је ситуација тренутно у овој дисциплини његова брзина би могла да буде пресудна у настојању Јамајчана да понове подвиг легендарне штафете у саставу Артур Винт, Лес Лејинг, Херб Мекинли, Џорџ Роден, која је у Хелсинкију 1952. поставила светски рекорд и остварила сензационалан тријумф. Дотад златне медаље у овој дисциплини освајали су само Американци или Британци.

Иако је Болт у Монаку говорио само о жељи да помогне друговима сигурно је на његову одлуку утицала и жеља да повећа своју златну олимпијску жетву и да се у Лондону изједначи са великанима светске атлетике који су успели да на истим олимпијским играма освоје четири златна одличја. То су, кад је у питању мушка атлетика, Алвин Кренцлајн, Џеси Овенс и Карл Луис. Сва тројица Американци.

Кренцлајн је на Другим олимпијским играма 1900. у Паризу победио на 60 м, 110 м са препонама, 200 м са препонама и скоку удаљ. Џеси Овенс у Берлину 1936. године и Карл Луис у Лос Анђелесу 1984. године тријумфовали су у истим дисциплинама – на 100 и 200 м, штафети 4 х 100 м и скоку удаљ.

Ако би успео у својој намери Болт би се истовремено приближио на само два злата најуспешнијим атлетичарима у историји олимпијских игара Финцу Паву Нурмију и већ поменутом Карлу Луису. Они су освојили по девет златних мдаља, а Болт би имао седам, 26 година и само четири године до Игара у Рио де Жанеиру 2016. Тамо би могао да се упише у бесмртнике...

Ж. Б.