Спринт кроз нова места

Свако од нас се, бар једном дневно, нађе у улози оног ко нешто нуди, испитује, размењује, проверава и одбија. Продајемо или купујемо, у сваком случају тргујемо. Одлазимо на места где нас, уз помоћ артикала, подучавају, охрабрују, спутавају, опонашају. Задржавамо се у клубовима које нам препоручују. Успут неминовно пропуштамо неке прилике. Учлањујемо се у интернет удружења која за нас резервишу, пакују, испоручују ствари и чине услуге. Сви морамо поштовати навике виртуелног света. Платићемо складиштења драгоцености и процену осигурања, одвојити из касе своту потребну за количину дневних информација. Трошимо свеже намирнице, поклањамо симболе и трудимо се да одбацимо застареле обрасце. Као да куповином васкрсавамо. Још средином прошлог века, амерички истраживач Дејвид Рисман изрекао је претпоставку: "Будућа занимања све деце данас је да буду квалификовани купци"!

Да ли је неопходно величати навике највећег, најбржег и најспретнијег потрошача? Тиме се приклањамо искуству глобалног предузимача и кад нам није симпатичан и кад су услови непријатни. Улазимо у ланце предбожићне понуде који се састоје од знакова присности, сарадање, дружељубља. Планетарни новогодишњи ритуали су све разноврснији. Велике феште обнављају припадништво људској заједници, стварајући прилику за срдачне исповести хедониста и фетишиста. На делу је полифонија упоредних монолога грешних потрошача. Убрзава се ритам размене дарова. Дародавци су понекад затечени уздарјима.

Балканци преузимају навике стечене у чувеним продајним местима, користе ствари из свих делова света, цитирају услуге и памте интернационалне шопинг молове попут Галери Лафајет или Селфриџиза; још увек одомаћују потрошачка искуства реномираних робних кућа као што су Меркатор, Идеја, и Темпо; они нам заузврат нон-стоп освежавају понуду оближњих бакалница. До локалних продавница се тркне само кад је хитно, кад баш затреба шака соли или које јаје. С друге стране, сафари у егзотичне трговинске центре потрошње планира се групно, "ајтеми" се проверавају темељно, а спринт у најдоступније продајно место и предност "трофејне" куповине се данима велича. Враћамо се навикама сезонског обнављања крпица, редизајнирања покућства, употреби арома препарата, носача звука, мењамо уређаје и преуређујемо амбијенте!

Спретно "ворлдвајд" пазарење гаџет ситница и озбиљних комада оставља трагове луксуза у свакодневици. Подсећа на боравке у градовима прошлости или најављује будуће сусрете: Торино, Москва, Праг, Дубровник, Атина.

Полувековно кретање по супермаркетима створило је другачије навике бирања робе. Запуштена места се претварају у набуџена састајалишта. Полице, рафови, гондоле, пултови, тезге, камере, електронске ваге, картице, накит, ципеле, продавци, ознаке, цене, рукавице, ташне, столице, рекламе, каталози, спикери, касе, аутомати, шешири, покретне траке, кесе, новчаници, колица, хаљине, букети, посебни артикли за животиње, мириси, личне промоције, спектакуларно су изменили изглед крајолика, градова и варошица Србије. Опонашање Света прилагођава нас законима тржишта који убрзавају потрошњу. Повећана могућност избора нас, опет, усмерава да, чувајући достигнути квалитет, примереније цитирамо европејство у локалним условима. Мењају се конзумерске навике домородаца у региону. Каква нам само узбуђења и задовољства открива спринт кроз ова нова места размене роба и услуга! Потрошачи пристају да се поистовете са другачијим виђењем, раскошнијом понудом, пријањајући уз обележја цењеног материјала и поштовања личне ноте. Трансформишу се боје и смерови акција. Осмишљавају најповољније корпе услуга. Према знацима за усмеравање купаца може се препознати и хијерархија понуде.

Ванс Пакард је издвојио осам скривених потреба које управљају нашим одлукама о куповини: потреба емоционалне сигурности, потреба уверености у сопствене вредности, потреба задовољења сопственог ега, потреба за креативним изражавањем, потреба за осећањем моћи, потреба за бесмртношћу, потреба за напретком и дечије потребе.

Отуд ведри призори освајања жељеног, препуштање сувишном и тријумфални повратак из шопинга када разгледамо купљено и шепуримо "пленом". Повољне акције у редоследу успостављених релација, потврђене су избором ствари или пак вештим избегавањем трошка и стреса. Полетно размештање шарених мега-кулиса оскудицу чини савладивом и продужава свеукупни рок трајања у све ведријој Србији која се спретно прилагођава и све промишљеније купује.

*Доцент на Факултету политичких наука