Одсутни због Косова

Званичници Србије углавном одбијају да присуствују скуповима на којима учествују и представници Косова. Ова политика се образлаже аргументом да би учешће на конференцијама с представницима власти у Приштини представљало прећутно признање Косова и било супротно Резолуцији 1244. Међутим, оваква политика је непотребна и штетна, а анализа праксе Србије коју је спровео Истраживачки форум Европског покрета у Србији показује и да се српске власти нису водиле јасним критеријумима при одлучивању о (не)учествовању на овим скуповима.

Са становишта међународног права, политика неприсуствовања Србије на међународним скуповима на којима учествују представници Косова је потпуно непотребна као средство да се избегне признање Косова, јер се пуким заједничким учешћем оно не признаје као држава. Наиме, правила међународног права предвиђају да је признање нове државе дискрециони, слободан и једнострани акт, којим се одражава намера већ постојеће државе да успостави односе и развија сарадњу с новоствореном државом.

Та намера може бити изражена изричито или прећутно (имплицитно). Пракса држава показује да се намера прећутног признања не очитује пуким учешћем на међународној конференцији с непризнатим ентитетом. Другим речима, намера да се призна Косово свакако се не изражава тако што ће наши представници седети и разговарати с косовским за истим конференцијским столом и присуствовати говорима једни других. Ако се заједничким присуствовањем на међународном скупу жели признати нова држава, онда се та намера мора јасно изразити. Некада државе које не желе да признају нову државу с којом учествују на међународној конференцији за сваки случај наглашавају да у акту учествовања не постоји намера признања како би избегле супротна тумачења.

Политика коју Србија спроводи је и штетна, осим ако не сматрамо да се мора по сваку цену (па и на нашу штету) спречити учешће Косова на неком међународном скупу. Наиме, неприсуствовањем на међународним конференцијама Србија сама себи ускраћује могућност да се бори за остварење својих интереса и конкретних спољнополитичких циљева. Такође, промена овакве политике је неопходна због придруживања Србије ЕУ.

Европска комисија дуже време наглашава да се мора наћи одрживо решење заједничког присуства Србије и Косова на међународним скуповима, будући да је то основ инклузивне и функционалне регионалне сарадње. Према мишљењу Комисије о кандидатури Србије за чланство у ЕУ, напредак на овом пољу је предуслов за отпочињање преговора о чланству.

Будући да заједничко присуство на међународним скуповима не подразумева признање Косова, а одсуство Србије је штетно по њене интересе, потребно је да се одустане од праксе неприсуствовања на међународним конференцијама с представницима Косова. Евентуално, да би се отклониле недоумице и унутрашњополитичке критике, приликом учешћа на неком скупу са представницима Косова, српски представници би могли да дају једну изјаву која би поновила став Србије о непризнавању Косова као државе.

Србија треба да користи сваку прилику да се залаже за остварење својих интереса. И треба коначно да се отресе ирационалног страха да може тек тако, неком грешком, несвесно и случајно, признати Косово.

Чланица Истраживачког форума Европског покрета у Србији, доценткиња на Правном факултету Универзитета Унион