Србија није журила с продајом злата

Србија није, за разлику од Хрватске, пожурила да се растане од својих златних резерви и сада, према најновијим подацима Светског савета за злато, има највеће резерве тог драгоценог метала у региону.

Према подацима које је јавности летос предочио Илирика голд инвестициони фонд, позивајући се на извештај Светског савета за злато, Србија је на 59. месту у свету по расположивим резервама злата које се налазе у централној банци. Реч је о 13,1 тони тог метала. Та количина обухвата, међутим, свега 4,4 одсто укупних државних стокова злата.

Словенија је од осталих земаља у нашем региону на 79. месту по резервама злата, са 3,2 тоне и 14 процената укупних државних резерви, Албанија је на 92. позицији са 1,6 тона, док се Хрватска, Црна Гора, БиХ и Македонија у том извештају уопште и не помињу.

Званичници у Србији углавном избегавају да кажу где и како се се чува наше државно злато, већ је одговор на то питање углавном кратак и језгровит – налази се на „сигурном месту” То значи у трезорима под земљом и са јако „сложеном” процедуром долажења до драгоцених полуга.

НБС није надлежна за промет злата, нити је у обавези да објављује колике су наше златне резерве. Независни експерти ипак процењују да наше резерве тог метала „тешке” највероватније око милијарду евра или приближно 1,35 милијарди долара.

Чувари злата, у безбедним подземним трезорима банака, кажу да је процедура доласка до жутих полуга  „вишеслојна” и захтева увек учешће више лица и много разних потврда.

На питање зашто расте улагање у злато, а не на пример у некретнине, економисти кажу да је одговор једноставан: мала количина представља велику вредност. Србија по томе следи светски тренд помаме за златом које не губи вредност. Занимљиво је да се, иако је трговина и зарада куповином злата легална и могућа чак и посредством инвестиционих фондова, на поседовање злата у нашој земљи не плаћа се порез. Да ли имате 100 или 1.000 грама злата, колика је вредност тога порезника се званично не тиче. У неким земљама, попут Кине на пример, све до пре неколико година није било могуће да физичка лица купују злато.

У другој половини прошле деценије у Србију је без много буке стигла чувена швајцарска компанија "ИQ инвест" и понудила физичким и правним лицима могућност инвестирања у златне и сребрне дукате и полуге.

Стручна лица која се баве убеђивањем људи са иметком да свој  капитал инвеситирају у злато у први план истичу да је то улагање којом се инвеститор најбоље штити од дејства инфлације, јер је већ много пута доказано да кад се бележи раст инфлаторне стопе тада долази и до поскупљења злата. До 1971. године је, иначе, у свету формално важио такозвани златни стандард јер је постојала међународна обавеза да се за сваку ф. унцу злата плати 35 долара. Али, САД су објавиле, почеткомј осме деценије прошлог века, да више не могу испоштовати ту обавезу и затим су, захваљујући економско - полтичкој доминацији, наметнуле остатку света своју новчану јединицу долар као резервну светску валуту.

-----------------------------------------------------------

Сукцесија

Представници пет земаља насталих на простору некадашње СФРЈ у априлу 2001. у Бриселу су седоговорилио расподели 46 тона резерви злата које некадашња заједничка држава имала у Банци за међународна поравнања (БИС), чије седиште се налази у швајцарском граду Базелу.

Те резерве злата, вредне приближно 440 милиона долара, подељене су тако што је такође бивша Савезна Република Југославија добила 36,52,расположивог злата које се налазило у трезорима БИС-а, Хрватској је припало близу 28,5,Словенији – 16,39, БиХ – 13,2 и Македонији – 5,4 одсто.

-----------------------------------------------------------

Хрватска продала наслеђено

За разлику од Венецулене, али и неких других држава које сада настоје да максимално „концентришу” своје девизне резерве и сачувају их „за црне дане”, Хрватска тих брига је лишена. Јер, како наводе аналитичари у Загребу, власт се потрудила да „брзометно” прода по неповољној цени резерве злата које је добила 2001. године, након завршетка деобе имовине бивше СФРЈ.

Истраживања показаују да је Средишња (централна) банка Хрватске, након што је у априлу 2001. обављена деобе имовине СФРЈ добила око 13,1 тону злата у вредности од приближно 135,2 милиона долара. У септембру исте године то злато је продала Банци за међународна поравнања у Базелу и у тој трансакцији профитирала, како се наводи, за суму од десетак милиона долара, због скока берзанске цене злата.

Да Хрватска тада није пожурила с продајом наслеђеног злата, могла је на истој трансакцији почетком ове године да „заради” око 480 милиона долара или 350 милиона евра.

-----------------------------------------------------------

Пример Венецуеле

Венецуела и њен харизматични председник Уго Чавез, који важи за непомирљивог противника САД, поново усталасала робне берзе након одлуке да врати 211 тона властитих златних резерви из Европе.

У агенцијским извештајима из Каракаса, објављеним поткрај прошлог месеца, каже се да је почела операција переноса венецуеланских резерви злата из европских банака, након што је прва пошиљка, одаслата из Париза, пристигла у Каракас.

Чавес је одмах изјавио да се злато враћа тамо где му је и место: „У сефове венецуеланске центробанке”. Реч је о злату који је влада у Каракасу морала да положи као залог пре више од 20 година, када је добила зајам од Међународног монетарног фонда.

Челник Венецуеле је најавио да ће његова земља један део својих резерви  злата сместити у Бразил, Киину и Русију које Чавез сматра пријатељским земљама са којима је последњих година значајно унапредио економско - трговинске везе.

Венецуела има, перема најновијим подацима, око 365 тона злата у резерви, у вредности око 18,35 милијарди долара, од којих је до сада ван земље било безмало 58 одсто од наведне количине.