Ништа од титуле шампиона

Надали су се у Црвеној звезди да ће победом против Војводине колико-толико растерати тмурне облаке, накупљене над њом уочи зимског распуста у домаћем фудбалском првенству. Међутим, они су сада, после пораза од Новосађана с 2:0 (0:0), још гушћи и ко зна какве све падавине могу да се очекују у клубу.

Београдски „црвено-бели” су показали све своје бољке које их муче ове јесени. Углавном се стоји и чека да саиграч с лоптом нешто смисли, а он се, у таквој ситуацији, готово не одлучује на продор или дриблинг којим би избацио из игре противничког играча и тиме не само отворио пут ка голу, него и пореметио тактички распоред супарника.

Због тога се лопта или враћа или шаље у ширину што олакшава дисциплинованом и добро припремљеном противнику да још више учврсти своје редове. У Звезди се ретко одлучују и на ударац из даљине, нема проигравања у дубину, нити центаршутева пред гол.

Војводина се представила као тим, а не као скуп појединаца обучених у исте дресове. Била је с времена на време и она на мукама (Супић је одбранио Евандров шут главом у 37), али није губила тло под ногама, била је зрелија и има играче који могу и хоће да истрче 30 или 50 метара и са лоптом и без ње.

Вероватно ће бити доста „звездаша” који ће упрти прст у Бајковића као непосредног кривца за пораз. Њему може да се приговори што је истрчао испред шеснаестерца да би пресекао противнапад Војводине. Закаснио је, Умару је задржао лопту, а потом наставио акцију коју је смиреним ударцем у гол на коме није било голмана, али је било Звездиних играча, крунисао Стевановић у 65. минуту.

Међутим, Умару је већ умакао својим чуварима и Звездин голман је могао да чека или да нешто предузме. Одлучио је да се умеша и мада није испало по његовом, ипак је нападача Војводине довео у такву ситуацију да не може да пуца на гол. Много је већи проблем што су Бајковићеви саиграчи заборавили да припазе на играче Војводине који су пратили акцију. На 17 метара од гола Звезде Стевановић и Илић су имали времена да се договоре ко ће да пуца.

Други гол је пао пет минута пре краја. С левог крила је убачена лопта пред Звездин шеснаестерац, поново се Стевановић створио ниоткуда, искористио непажњу Адија, правовремено дотурио лопту на даљу стативу Љубинковићу. Он је био у још бољој позицији: могао је да бира како да затресе мрежу. Одлучио се да то уради онако како препоручују фудбалски уџбеници: послао је лопту у ону страну одакле је противнички голман хитао да покрије онај раније небрањени угао.

На Звездину рану, отворену поразом од Партизана, сада је сипана со. И онај трачак наде којим су београдски „црвено-бели” заваравали себе да првенство још није изгубљено сада је, вероватно, нестао. Уместо мелема за рану они би морали ове зиме да потраже лек за своју бољку, па да излечени дочекају нову сезону.

Ако неко може да жали што се полусезона завршава онда је то Војводина. После лутања на почетку сезоне сада су ствари постављене на своје место.

Стадион: Црвене звезде. Гледалаца: играно без публике. Судија: Јованетић (Ужице). Стрелци: 0:1 Стевановић (65), 0:2 Љубинковић (85). Жути картони: Ли, Ковачевић, Вешовић, Мезенга (Ц. звезда), Вулићевић, Бранковић и Медојевић (Војводина).

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Бајковић 7, Микић 6 (од 46. Вешовић 5), Петковић 6, Ковачевић 5, Мијаиловић 6, Ади 5, Лазовић 6, Мијаиловић 6 (од 65. Мезенга 5), Калуђеровић 5, Евандро 5, Борха 5. Тренер: Просинечки.

ВОЈВОДИНА: Супић 7, Вулићевић 6, Бранковић 6, Медојевић 7, Мојсов 7, Трајковић 7, Шкулетић 5 (од 58. Стевановић 8), Љубинковић 7, Бојовић 5 (од 46. Илић 7), Меребашвили 7, Умару 7 (од 82. Митошевић –). Тренер: Вукићевић.

И. Цветковић

-------------------------------------------------

Просинечки разочаран 

Звездин тренер Роберт Просинечки је овако описао игру свог тима:

– Без жеље, без воље, без агресије... У нашој свлачионици нико није могао да се погледа у очи и да каже да је дао све од себе. Могу да разумем: није било публике, али не могу да разумем да нисмо дали ништа од онога што смо се договорили. Осећам се врло лоше. Може да се изгуби, али не на овај начин. У наредна два-три дана видећемо шта ћемо даље.

Дејан Вукићевић је био презадовољан игром своје Војводине, али није ликовао:

– Кад се долази у Београд не може да се каже добићемо Црвену звезду. Али, имајући у виду ситуацију у којој се она налази и нашу форму дошли смо да то покушамо. Првих десетак минута и крај првог полувремена су припали домаћину. Ми смо играли одговорно и то нам је донело важна три бода.