Србија игра продужетак

Одлука о одлагању давања кандидатуре Србији за пријем у Европску унију за фебруар наредне године, а за потврду месец дана касније, ако испуни услове, пре свега, ако унапреди преговоре с Приштином, може се примити и тумачити на различите начине: као још једна неправда, губитак времена и позиција, ударац проевропским унутрашњим снагама, па и као пораз, који претпоставља преиспитивање стратешког курса. Чак и до одустајања од Европе! То не би ваљало.

Србија треба да покаже карактер. Спортски речено, да игра продужетак. Слика о Србији у очима света се поправила. Но, то није било довољно да се увере Берлин и Беч за толико потребно ДА. Да ли случајно? Могу се анализирати разлози, али има нешто што се не може негирати.

Немачки и аустријски војници повређени су на барикадама на северу Косова, што налаже решење проблема граничних прелаза.

Ко се сећа да је Србија, самоослобађајући се од вишевековне османске власти, тражила пут да буде међународно призната као европска независна држава политички и дипломатски баш преко Беча и Берлина?

На Берлинском конгресу 1878. неформалном дипломатијом (била вазал), предвођена Јованом Ристићем (ђаком Хајделберга, Берлина и Сорбоне) остварила je циљ. Била је то цивилизацијска промена, јер је изронила из дубина исламске цивилизације и, по написима из Њујорка и Лондона, вратила се у европску цивилизацију, европску породицу нација и држава. Но, то није било лако постићи, колико борбе, жртава, издржљивости, дипломатског умећа, болног компромиса због одбијања конкурентских сила и могућности за државу у којој би живели обједињени Срби из свих српских земаља (Старе Србије, Босне, Херцеговине, Црне Горе... види медаљу извајану у Бечу, исковану у Нирнбергу 1875).

Србија је 1878. била међу тридесетак независних држава у свету.

Има земаља које тада нису ни постојале, а сада одлучују да ли Србија да уђе у Европску унију, или не. Циник би се питао да ли је Ангела Меркел читала одлуку свог славног претходника Бизмарка. Не тако давно, када се, у лето 1878. расправљало у Берлину о југоистоку Европе, председавајући Бизмарк је опоменуо неистомишљенике: „... зависи ли светски мир од српских граница”

Шта Срби да читају о себи у светској историји у зими великих искушења?

У време завршетка Првог светског рата, када су силе победнице кројиле мапу света, Енглеска и Француска су предложиле, а САД, лично Теодор Рузвелт, подржао стварање уједињене Србије. Амерички председник је поручио: „|Жеља ми је да видим ’Велику Србију’”. Срби му нису испунили жељу.

Професор универзитета