Војно неутрална Србија у ЕУ

Европска унија морала би да помогне Србији да се интегрише у Европу, али да задржи свој војно неутрални статус, мишљење је професора Марку Кивинена, директора Алексантери института из Хелсинкија.

Доктор Кивинен је јуче у Београду био учесник на међународној  конференцији о безбедности и енергетици, коју је организовао Хелсиншки институт заједно са финским министарством спољних послова. У разговору за „Политику” Кивинен образлаже како је Финска успела да остане део „старе Европе”, ван совјетског блока и без конфронтације са моћним суседом:

Данас Финска има боље односе са Русијом него било који други њен сусед, можда и зато што са Москвом сарађујемо водећи се искључиво логиком бизниса. Ми смо после Другог светског рата прошли тежак пут у односима са нашим суседом који не би био могућ да нисмо задржали војну неутралност.

Истовремено сте у време хладног рата задржали статус као део западне Европе?

Били смо тако близу да постанемо део совјетског блока, али смо истовремено остајали привржени старој Европи, па нам је наше историјско искуство помогло да данас добро разумемо и једну и другу страну и такозвану стару Европу, али и земље које су настале распадом Совјетског Савеза које неки називају „новом Европом”.

Какав је данас став старе Европе, да се послужимо том терминологијом, према Русији?

За стару Европу типичан је практични приступ: Русија је растућа економска сила, регион који пружа могућности за бизнис високог профита, али и великих ризика. Тако виде Русију водеће земље некадашње западне Европе

Али однос земаља које су некада припадале совјетском блоку, а сада су део ЕУ, није тако једноставан?

Бојим се да је била грешка то што су поједине земље „нове Европе”  постале чланице НАТО-а, јер њихова позиција, с обзиром на историјско искуство, није тако једноставна. Чланство у НАТО-у угрожава политички коректне односе са Русијом.

Ви сте за концепт војне неутралности?

Када су у питању поједине земље као што су Украјина или Србија, сигуран сам да би ЕУ морала да помогне да оне остану војно неутралне, али да се брже и активније интегришу у европске структуре.

Како је Финска одржала свој статус у време хладног рата?

Уз све остало, постојано смо се клонили запаљиве реторике када је у питању наш сусед. Настојали смо да упркос свему останемо хладне главе и задржимо политичку коректност. И тако није дошло до већих и дуготрајнијих сукоба.

Овај ваш рецепт могао би да се примени када је реч о односима Србије са свим земљама, када би Срби били Скандинавци и када би суздржаност била у њиховом менталитету?

Варате се ако мислите да смо ми тако мирни и рационални по генетском коду. На суздржаност нас је навео наш геостратешки положај и заједничка жеља да очувамо свој идентитет и не потпаднемо ни под чију капу. Да смо тада ушли у НАТО конфликт би био извеснији.

Зорана Шуваковић