Опоравак после срчаног удара

Наши грађани који памте како смо се некада са Русима борили за престиж у колективним спортовима данас су са својим руским вршњацима неславни рекордери у Европи по оболевању од кардиоваскуларних болести. Сведоци некадашњих спортских борби временом су тако и сами постали главни протагонисти борбе за сопствени живот.

Болести срца и крвних судова су водећи узроци смрти наше популације. У Србији готово половина мушкараца и више од 60 одсто жена умире од кардиоваскуларних болести. Срчани удар (инфаркт миокарда) најтежи је облик обољења крвних судова срца.

Живимо у земљи у којој се због инфаркта миокарда на сваких 18 минута изгуби један живот па свакако можемо рећи да ово не представља само медицински већ и озбиљни друштвени проблем. Наш саговорник о овој теми је др Предраг Ивановић, специјалиста интерне медицине, са одељења за клиничку кардиологију, болести срчаног мишића, перикарда и срчану инсуфицијенцију, Клиничког центра у Београду

– Инфаркт миокарда настаје због сужавања крвних судова атеросклерозом. Након прскања (руптуре) атеросклеротичног плака долази до формирања крвног угрушка у срчаном крвном суду. Последица овога је да изумире део срчаног мишића који је исхрањивао тај крвни суд, то јест трајно се замењује нефункционалним ожиљком.

Срчани удар је праћен великом смртношћу, нарочито у првим сатима и пре самог доласка у болницу.

Наравно, до срчаног удара не долази баш без икаквог разлога. Бројни су фактори ризика на које нико углавном не обраћа пажњу, а требало би. Најчешћи, по речима нашег саговорника, јесу:

– Повишен крвни притисак, пушење (годишње потрошимо око милијарду евра за цигарете пошто сваки други мушкарац и свака трећа жена пуше) повишене масноће (према процени Светске здравствене организације око 20 одсто популације у Србији је гојазно) шећерна болест, стрес, генетска предиспозиција.

– Своје гене па тиме и склоност ка кардиоваскуларним болестима не можемо да бирамо или избегнемо, али зато је од велике важности да се препознају и модификују они фактори ризика над којима бар донекле имамо утицај.

После доживљеног инфаркта, веома је важно да пацијент дисциплиновано поштује савете и препоруке лекара и да нарочито обрати пажњу на следеће:

– Данас смо у прилици да болесницима пропишемо најсавременије лекове, али да би били делотворни морају да се узимају редовно. Физикални преглед са ЕКГ-ом, лабораторијски тестови, ехокардиографски преглед једном годишње, стрес ехо, тестови оптерећења и друга значајна испитивања су неопходна једном годишње.

Престанак пушења је најбитнија ствар коју можете учинити да бисте смањили ризик од нових кардиоваскуларних догађаја. Годину дана по престанку ризик се смањује за 50 одсто у поређењу са оним којем је изложен активни пушач.

Високи крвни притисак додатно оптерећује већ оболели срчани мишић. Редовно контролишите крвни притисак. Уколико је повишен, смањите унос соли, не пијте алкохол или га барем сведите на минимум. Код неких пацијената након инфаркта миокарда који су лечени од хипертензије пре инфаркта, крвни притисак може да остане на нижем нивоу или чак да има нормалне вредности више месеци или година без лекова за ХТА. Разлог може бити смањена функција срца, смањене активности болесника, као и терапија коју болесник прима.

Холестерол и триглицериди доприносе стварању наслага у зидовима артерија и узрокују кардиоваскуларна обољења. Код болесника са коронарном болешћу и дијабетичара потребно је да се концентрација укупног холестерола одржи испод 4.5 ммол/л, а концентрације ЛДЛ холестерола испод 2.5 ммол/л. Повишена концентрација триглицерида такође је повезана са коронарном болешћу, али та повезаност није тако јака као што је код повишеног ЛДЛ холестерола.

Смањењем уноса засићених масноћа у храни које се налазе у масном месу, пуномасним млечним производима, путеру, прженој и брзој храни смањиће се ниво холестерола у крви и спречити додатно зачепљење артерија.

Припрему хране требало би тако базирати на маслиновом уљу. Здрава исхрана такође обухвата и употребу намирница претежно биљног порекла, свеже поврће и воће, умерене количине немасног меса, рибе и млечних производа од обраног млека.