Кад вода није пожељна у пустињи

Одважни Суботичанин на мотору Габор Сагмајстер је једни наш возач који ће почетком идуће године возити на престижном релију Дакар, који се одржава у Аргентини, Чилеу и у Перу. Старт је 1. Јануара, а вожња по непознатим теренима и песку, трасом укупно дугом 9.584 километара.

Трка је подељена у 14 етапа. Пуна је неизвесности и опасних ситуација где сваки возач мора да буде добро припремљен да би 15 дана био на мотору и дневно возио 700-800 километара. Габор Сагмајстер стартује с бројем 61 и даће све од себе да побољша прошлогодишњи резултат када је заузео 59. место у генералном пласману.

Припрема се врло озбиљно за 33. рели Дакар на мотору марке КТМ од 450 кубика, по пешчаним теренима у околини Суботице и у суседној Мађарској, наравно и у теретани где стиче снагу. До сада је на овом релију учествовао четири пута и три пута је стигао на циљ, боље речено завршио је рели, што је свакако велики успех, поготово знајући каквим буџетом располаже. Рели Дакар креће из Мар дел Плате (Аргентина) наставља преко Чилеа до главног града Перуа Лиме где је циљ.

Нов мотор за боље резултате

Прво његово учешће је било пре три године, у мађарском тиму коју је водио Салаи Балаж и који је за њега уплатио котизацију од 15.000 евра и обезбедио спонзоре. Остале финансије је сам обезбеђивао. Годину касније, док се рели још возио у Африци и кад је старт био у Лисабону а циљ у Дакару, Сагмајстер се веома добро припремио али је тај рели је отказан и враћени су сви такмичари .

- Први рели Дакар сам завршио на 89 месту, други на 59, а трећи на 61. Први Дакар у Аргентини сам возио на мотору 690 кубика – каже Сагмајстер. - Возио сам и Дакар серије у централној Европи и старт је био у Будимпешти, ишло се преко Карпата и враћали смо се на Балатон. Тај рели је трајао седам дана у 2008 години уместо Дакар релија који је био отказан те године. Ту сам заузео 33. место. Најбољи резултат у Дакар серији постигао сам у Абу Дабију 2009, који сам завршио на седмом месту.

Да би неки рели возач учествовао на овом престижном релију најважнија је физичка спрема...

- Треба издржати на мотору петнаест дана и дневно прелазити по 800 километара. Ако ниси припремљен за боравак на пустињском песку, одустајеш већ након пет-шест дана. Возач на релију мора добро да познаје навигацију. Ја прве године то нисам добро знао, па сам завршио негде око 80. места. У пустињи нема табле која ти показује правац, на теби је да одлучиш где ћеш да кренеш. Последње три године сам возио мотор КТМ 690 кубика и то су фабрички произведени мотори и са траке изађе само око 60 комада. На релију Дакар у 2012. години ћу возити мотор најновије генерације од 450 кубика КТМ, 75 коња који је специјално направљен за пустињске услове и он је 40 килограма лакши од претходног. Имам искуства с њим, десетак година возим такав мотор , који се разликује по мењачу, дуже су брзине, и зато очекујем добар резултат.

Пустињски песак има различите боје. Некад је црн, некад жут, а некад црвен, али увек је опасан...

- Кад си на пустињском песку мораш да имаш много среће да би кренуо у правом правцу. Никад се не иде путањом којом је ишао претходни такмичар јер то је пропаст - по правилу се мотор заглави. Увек је битно тражити нове путање. Постоје цаке које искусни возачи примењују код савлађивања дина, како се пењеш и спушташ, а ја по некад станем на врх неке дине и посматрам с каквом вештином неки то раде. Неке дине су високе и по 1.200 метара и треба се мотором попети на њих.

Успех би било 40. место

Каже да му је у почетку било најтеже да процени колико хране треба да носи и какву течност да пије:

- Сад користимо течност од једног швајцарског произвођача и то су специјални напици. И са три литра могу без проблема да завршим 200 километара и то три четири сата вожње. У пустињи пијемо те енергетске напитке и цео дан једемо само бонжиту али никако не пијем воду. Вода није погодна за пустињске услове јер она скаче по стомаку а мени се догодио пех 2009. у Аргентини, кад сам понео воду која се загрејала. Од загрејане воде сам дехидрирао и једва сам стигао до циља.

Повреде се подразумевају...

- На сваком релију сам се повредио. На првом сам сломио три ребра, на другом сам изврнуо десно колено и три дана нисам осећао десну ногу и тако сам возио до циља. Прошле године сам много више тренирао и био сам много спремнији и вештији па ми се није догодила незгода, иначе код других возача су се дешавале веома тешке повреде на пустињском песку.

Каже да сваке године због ове „авантуре“ запада у финансијске дугове:

- Имам спонзоре који увек касне и кад се вратим до марта некако покријем дугове. Захваљујући „Еуро петролу“ ове године сам добио потпуно нов мотор од 450 кубика и његова цена је 30.000 евра. Помогли су ми из Министарства омладине и спорта, секретаријата за спорт Војводине, града Суботице, Сатракта из Бачке Тополе, „Еминент легенд бос“ пицерије и други.

Који је циљ на наредном релију?

- Најважније на овогодишњем релију је да стигнем до циља у Лими где и да постигнем што бољи резултат. Ако дођем до 40. био би то велики успех.