Баскија – Србија 7:0

Један од често помињаних и јаких аргумената на српској политичкој сцени против наметнутог давања независности Косову је да би такав поступак тзв. међународне заједнице дао легитимни подстрек сепаратистима у аналогним етно-гео-политичким ситуацијама да такође захтевају независност. На пример, у интервјуу који је пред Нову годину дао РТС-у, премијер Коштуница је поменуо да постоји чак двадесетак земаља у којима би сепаратистичке жеље неких њихових региона биле ојачане независношћу Косова. На листи таквих региона у српским и европским дискусијама баскијски регион Шпаније увек заузима једно од првих места.

Као што је познато, сениорска фудбалска репрезентација Србије је на самом крају прошле године, 27. децембра, одиграла пријатељску утакмицу у престоници Баскије Билбаоу против тамошње селекције и претрпела тежак пораз од 4:0. Тог дана, одређеног од стране УЕФА за пријатељске мечеве европских репрезентација, Фудбалски савез Србије је могао да уговори утакмицу са било којом европском репрезентацијом од А до Ш, од Андоре до Шпаније, а изабрао је баш Баскију. Зашто?

Кључ одговора је несумњиво у личности селектора Србије, Хавијера Клементеа. Господин Клементе је рођени Баск и са тим регионом има снажне породичне и емотивне везе. У интервјуима, г. Клементе с великим поносом истиче да је Баск. И не само то. У једном телевизијском интервјуу, г. Клементе је нагласио да ће читава Баскија бити срећна јер ће њихова репрезентација играти "са својом химном и заставом". Због сличних изјава у којима је изразио поприлично аутономаштво, селектора Клементеа су неке београдске новине назвале "сепаратистом". Да ли је то тачно није познато, зато што је тешко одредити тачну границу између јаког аутономаштва и сепаратизма.

У сваком случају, ФСС је нашао за сходно да г. Клементе одведе своје пулене баш у Баскију на пријатељску утакмицу. У ствари није их одвео него дочекао на аеродрому у Билбаоу, где се већ налазио због Божића по грегоријанском календару. А какав је резултат те утакмице за Србију и њену репрезентацију? Чини се да су изгубили са 7: 0, јер су поврх четири гола примљена на терену дали себи и три аутогола – у спортском, финансијском и, што је овде најважније, политичком погледу.

Неких 7–8 стандардних првотимаца је отказало. То је свакако маса довољно већа од критичне да потпуно обесмисли било какве тврдње о наводном испробавању младих играча. То је био један скрпљен тим који је на терену деловао очајно.

Спортски дебакл је, међутим, најмање болан од три апсолутно непотребна аутогола. Постоји и финансијски моменат који се често заборавља кад се говори нарочито фудбалу. Не мора човек да буде јефтини демагог па да захтева да читаву Србију буде стид што новац потрошен на ту непотребну, контрапродуктивну фудбалску експедицију размажених у Билбао (који не оскудева у хотелима са пет звездица на које су наши функционери и играчи, наравно, навикли) није потрошен, рецимо, на то да се напаћеној српској деци на Косову приреде пристојни празнични дани. Шире је питање, за другу прилику, шта је за ову земљу важније: финансирање путовања гломазних фудбалских медиокритетних тимова на утакмице с Фарским Острвима или Малтом, или изградња опремљених и чистих фискултурних сала у свакој школи у Србији?

Трећи аутогол је политички и, речено језиком навијача, убедљиво "најглупљи". Зашто је било потребно у овом кључном историјском моменту, да баш Србија, од свих европских земаља и аутономних региона, игра пријатељску утакмицу са Баскијом и тако јој даје прилику да промовише на међународном плану своју идеју о независности од Шпаније? У Шпанији и ван ње се добро зна да гласна химна и застава која се вијори нису само поклич за (још већом) аутономијом; такође, мудри знају да ништа није "само спорт". Треба имати у виду да је (целовита) Шпанија у овом периоду једна од најзначајнијих потпора и пријатеља Србије у погледу статуса Косова у оквиру Србије.

Зар надлежни у ФСС-у нису били довољно софистицирани да све ово схвате и на леп начин то изложе г. Клементеу који је, ипак, у овом моменту, на платном списку Републике Србије (целовите, с Косовом, по њеном новом Уставу)? Ако се баш сви они не разумеју у политику и интересе земље, зар нису могли да се са неким консултују? Један министар у влади Србије, који је за разлику од г. Шоштара, директора Управе за спорт, нашао времена да разговара са мном о овом питању, поменуо је да по правилима УЕФА државне владе не смеју да се директно мешају у одлуке својих фудбалских савеза. То је тачно, али обострано жељене, неформалне, консултације су, наравно, дозвољене и свуда у свету се одвијају. Можда аналогија није савршена, али да ли је могло да се догоди да фудбалска репрезентација Шпаније 27. децембра игра у Приштини пријатељску утакмицу са селекцијом косовских Албанаца? И шта би наша влада и грађани мислили о томе?

Морам да поменем да добро познајем и волим Баскију и да је већ три деценије посећујем скоро сваке године.