Борба идеологија или полова

Француска се налази у завршници председничких избора, а бирачко тело се све више сврстава у два велика блока, чији су представници ушли у други круг избора предвиђен за Ђурђевдан. Већ 6. маја знаћемо новог председника политички најважније европске земље, са великом вероватноћом да то овога пута постане жена. Иако је око седам милиона Француза гласало за позицију политичког центра, односно за Франсоа Бајруа који је освојио 18,5 одсто гласова, они ће овога пута морати да дају глас једном или другом блоку и да у завршници одлуче победника.

Истине ради, а у име онога што одавно говоре критичари искључиво ‘финансијских демократија’, треба рећи да су интересне групе изабрале два доминантна кандидата и да у медијима већ месецима слушамо и гледамо тзв. ‘егзит пол’: већ годину дана уназад сви медији гурају само два кандидата, као да остали и не постоје. Никола Саркози и Сеголен Роaјал су као те форсиране сублиминалне, психолошке несвесне слике најзад и ушли у завршницу другог председничког круга.

Јуриш ка крају избора почео је врло агресивно. Сеголен Роајал, на чијој је страни читаво француско историјско социјално наслеђе (социјални уговор, 17. век), али и велики број данашњих незапослених и одбачених људи, у складу с традицијом одупирања англосаксонском типу економског либерализма, назвала је Николу Саркозија "америчким човеком у Француској", а последња њена реченица која се на њега односила гласила је: "Он је неоконзервативац који сасвим случајно има француски пасош". Тако ова жена за коју је Пјер Бурдије некада говорио да је лажна варијанта левице, вероватно под контролом националног Жан-Пјер Шевенмана који јој се придружио, све више израста у борбени симбол удружене националне левице. Једина њена стратешка грешка на почетку 21. века је у томе што инсистира на апелацији "левица", уместо да просто заигра на општу карту алтермондијализма којом би придобила и огроман део Бајруових бирача са центра, односно социјалне деголисте, као и друге француске патриоте.

Али, Роајал има бирачку резерву коју Никола Саркози после првог круга избора више нема. Сви антиглобалисти, еколози, зелени и аграрци већ се сада мобилишу да је подрже, а добила је и подршку угрожених квартова који су обећали да ће се смирити само ако она буде председник, док ће у противном палити и рушити париска предграђа сваки дан.

Будући да од Сеголен Роајал неколико пута дневно добијамо типске поруке на мобилном телефону, у којима тражи подршку за други круг, написала сам јој једно писмо тражећи од ње да се јавно одреди по питању Косова. У недавној телевизијској предизборној емисији, Роајал је рекла да Француска треба да прихвати само оно решење које је добро за обе стране, а да се зна да је Косово део српске територије.

Најзад, Роајалову је званично подржао Хуго Чавез (вероватно у њој види француску Евиту Перон која се свим Латиноамериканцима и даље носталгично привиђа), а то уједно значи да ју је подржала скоро читава Јужна Америка, што је, у тренутку када су Европљанима потребни нафта и гас, и те како значајно.

Вероватно ће и Жан Мари Лепен, организујући 1. маја своју традиционалну смотру "Јованки Орлеанки у част", и не хтевши то, нехотице, јавно мњење повући у правцу Сеголен Роајал. Јер, ипак је света Јованка била жена која је спасла Француску у једном тешком тренутку, одупирући се притиску тадашњих ратоборних Англосаксонаца. Сеголен, наравно није Јованка, али вековни архетип у подсвести људи тихо делује, а бирачи су много мање рационални него што се то мисли, поготово кад почну да делују и закони социјалне, колективне психологије, односно јавног мњења. У овом смислу, израелска штампа, која је иначе наклоњенија кандидату Николи Саркозију, у шали је већ јавила да је у Француској у току борба "Рокија и Јованке Орлеанке".

Међутим, на страни Сеголен Роајал налази се најважнија од свих чињеница: као бивши министар, добро је радила и не прати је ниједна финансијска, нити корупционашка афера, односно ниједна злоупотреба. Ни динара себи од туђег није узела. У Француској је ово изузетно важно, јер само мала злоупотреба, посебно сиромашних, значи дефинитивни крај политичке каријере.

С друге стране, Никола Саркози (право име Нађ-Боча) ублажио је после првог круга свој неолиберални говор који сада све више иде у социјалном правцу, иако сви знамо да ће то остати само на вербалном нивоу. Пооштрење визног режима према Србији Саркози више не помиње, као ни то да је Косово већ независно, што је иначе био пожурио да изјави. Ваљда му је неко од саветника у међувремену објаснио да су Срби народ близак руском (чији је лоби у Француској веома јак). Према досељеницима и емигрантима је у завршници кампање мање строг, иако је на тој причи придобио у првом кругу велики део бирачког тела Жан-Мари Лепена. Жак Ширак, председник у повлачењу, склопио је са Саркозијем договор да га подржи, вероватно у замену за заустављање судског процеса који је против њега (Ширака), 17 година касније, због проневера из доба док је био градоначелник, у Паризу јавно обновљен. Али, видећемо да ли ће та рачуница уопште моћи да ступи у дејство.

За сада, Саркози над Роајаловом води за пет поена (31,18 према 25,87, излазност 83,78 одсто). Међутим, њена политичка и људска радијација много је већа од његове.

Можда грешим, али некако ми се тај утисак упорно намеће: Француска добија жену за председника и остварује своју специфичност: кохабитацију. Роајалова би могла да постане председник (са највећим овлашћењима у односу на све председнике у Европи, јер је у Француској на снази полупредседнички систем), а владајући Шираков, односно сада Саркозијев УМП вероватно би имао већину у Парламенту. Тако би Роајалова била нека врста француске Меркелове, али на левици. Видећемо да ли ће се овај сценарио десити.