Шмит: Србија је заслужила статус

У економском смислу, Србија је одавно превазишла статус кандидата за пријем у Европску унију – поручили су својој влади немачки инвеститори у нашој земљи три дана пре одлучивања у Бриселу. Да је немачка политика уважила став своје привреде, Србија би 9. децембра добила кандидатуру. На шестом берлинском заседању Пословног савета Србија–Немачка чуло се да је економска сарадња две земље од 2000. у сталном успону. Све је више започетих послова, а још је више великих пројеката, у овим кризним временима веома битних за обе привреде.

Немачка је прво извозно тржиште Србије, а Србија је Немачкој први партнер међу земљама Цефта региона, односно бивших југословенских република и околних земаља.
– Одлагање одлуке о кандидатури Србије за пријем у ЕУ неће имати никакве негативне економске последице – убеђен је Небојша Ћирић, министар економије и регионалног развој. – Немачка је данас најважнији економски партнер Србије, а тако ће бити и наредних година. Немачки инвеститори ће ширити постојеће послове у Србији, а долазиће и нови.
Михаел Шмит, директор Делегације немачке привреде у Србији, подсећа у разговору за „Политику” да је Немачка већ више деценија поуздани привредни партнер наше земље и верује да ће тако бити и убудуће.

– Већину немачких предузећа пре свега интересују услови пословања и могућности српског тржишта, независно од дневне политичке ситуације – указује Шмит. – А пут земље ка Европској унији често прате и политичка условљавања и неслагања. Сада је у Србији привреда нешто бржа од политике, а то је можда боље него да је обрнуто. Чврсто сам убеђен да ће снажна веза привреде са привредама земаља ЕУ, нарочито са Немачком, одлучујуће утицати да Србија настави на путу ка унији, независно од дневно-политичких дешавања.

За немачке инвеститоре Србија је, пре свега, привлачна производна локација. За десет месеци наша привреда је у Немачку извезла робу вредну 1,11 милијарди долара, док је наш увоз вредео 1,81 милијарду долара. Покривеност нашег увоза извозом од јануара до краја октобра ове године била је 62 одсто. Поређења ради, 2004. је достигла само 23 одсто. Занимљиво је да је Савезни завод за статистику СР Немачке у првом кварталу ове године предвидео да ће укупна робна размена две земље у 2011. достићи 2,5 милијарди евра, а извоз из Србије милијарду евра.

Каква су очекивања?
– Инвестицијама у Србији у здравство, хемијску индустрију, производњу електронике и делова за ауто-индустрију Немачка је знатно повећала обим робне размене између наших земаља – указује Шмит. – Захваљујући овим улагањима раст српског извоза у Немачку у 2010. и 2011. години је достигао у просеку више од 20 одсто. Ова стопа раста српског извоза се догодине највероватније неће поновити, јер је Бундесбанка за 2012. предвидела економски раст у Немачкој од само 0,6 одсто.
Директор Делегације немачке привреде у Србији ипак сматра да ће економска сарадња две земље и догодине ићи узлазном путањом. – Ако због кризе у 2012. дође до пада инвестиција, у Србији има више пројеката који се управо остварују или се очекује њихов завршетак и почетак производње, што ће допринети даљем расту извоза Србије у Немачку, упркос тешкоћама у светској економији – уверен је Шмит.

У пролећној анкети представници немачких компанија су нагласили да Србија може и мора да учини више у гарантовању правне сигурности за све учеснике на тржишту, да обузда криминал и корупцију, да модернизује администрацију, смањи бирократију. Нарочито да више улаже у будућност – у образовање и инфраструктуру.