Запад не жели радикализацију албанског питања

Ставови Немачке, која је заједно са Италијом и Русијом међу три најважнија економска партнера Србије, у одређивању политике ЕУ и питању ширења европске интеграције, често имају пресудну тежину. Уз то, у Немачкој живи неколико стотина хиљада људи пореклом из Србије чије су дознаке изузетно важне за економију њиховог завичаја, оцењује за „Политику” актуелне односе Београда и Берлина Душан Рељић, сарадник берлинског Немачког института за међународне односе и безбедност.

У новије време расту немачка улагања у привреду Србије, пре свега у индустријску производњу. Знатан део тих производа се извози на трећа тржишта. Више него са било којим другим спољноекономским партнером, Србија се кроз интеграцију с немачком привредом укључује у светске економске токове, напомиње Рељић.

Спремност Немачке да пружи приличну бесповратну финансијску помоћ Србији, проистиче не само из актуелног политичког интереса да се стабилизује југоисток Европе, већ и из посебне одговорности коју Немачка до данас осећа због своје улоге у светским ратовима прошлог века и према земљама и народима који су тада највише страдали.

Зашто се онда Ангели Меркел, утисак је, жури да заокружи независност Косова, ако ће Србија по свим проценама ући у ЕУ тек за десет година, а Косово за 20 или више?

Западни чиниоци процењују да би даље одлагање какве-такве нормализације односа између Београда и Приштине погодовало избијању нових сукоба на југоистоку Европе. САД и 22 од 27 чланица ЕУ, признале су Косово као нову државу над којом су до даљњег успоставиле протекторат.

Немачки контингент у Кфору је сада најбројнији са малтене 1.500 војника. Нову радикализацију „албанског питања”, као што је било 1999. на Косову и 2001. у Македонији, запад жели свакако да избегне. Имајући у виду значај који Србија придаје уласку у ЕУ, Берлин дели процену Вашингтона да је раздобље пре него што почну преговори о приступању Србије унији, онај тренутак када је Београд вероватно највише принуђен на уступке у односу на Косово и друга спорна питања у региону.

С обзиром на тврд став у Берлину који су исказали владајући демохришћани Ангеле Меркел, да ли би за српску кандидатуру била боља социјалдемократска влада СПД-а, него садашња ЦДУ-а?

Спољнополитички интереси стабилних држава не мењају се истом брзином којом пролазе изборни циклуси. Представници појединих партија, када се изборе за власт, понекад негују различит стил у политичкој комуникацији, али ретко када се њихова политика стварно разилази са приступом претходника. То је приметно и око косовског питања: ту постоји заједнички именитељ западне политике кога су углавном одредиле САД. Само оне чланице ЕУ, које имају сопствене проблеме са сецесионизмом, значи изражен сопствени интерес, око Косова не следе у целини заједничке западне одреднице. И то се не мења без обзира на то да ли су на власти либералније или конзервативније снаге. Постоји убеђење да је увећање броја чланица међу главним узроцима слабљења унутрашњег политичког јединства ЕУ. Таквом расположењу политичке партије су принуђене да се прилагођавају уколико желе да сачувају изгледе на успех на изборима.