Европа без Србије није комплетна

Пореклом из Војводине, наша земљакиња Аница Мацка-Дојдер једна је од најутицајнијих и најшармантнијих политичарки Аустрије. Посланица је у покрајинском парламенту града Беча и градска одборница задужена за здравство, социјална питања и проблематику интеграције.

Недавно је боравила у Београду, баш у време када смо као на иглама очекивали вести о статусу кандидата за ЕУ. Као врсног познаваоца политичке сцене у Европи и особу која никада није заборавила своје корене, питали смо је да ли негде грешимо у односима с ЕУ?

– Проевропска политичка гарнитура у Србији учинила је све што се од ње очекивало. Сви смо свесни да се у једном конфликтном подручју увек догоде ствари које су болне за све актере. У ЕУ постоје прогресивне и конзервативне политичке групе, а надам се да ће преовладати оне којима је јасан значај интеграције Србије, јер без Србије Европа никада неће бити комплетна. Не може се водити разговор са Турском пре него што се реши питање прикључења Србије, не могу се прескакати регије.  ЕУ није испунила део своје одговорности и показала довољно разумевања за овај регион – сматра Мацка-Дојдер која нема утисак да и даље имамо имиџ „лоших момака”.

– Срби су веома цењени у Аустрији као колеге, радници и стручњаци, и нисам чула да неко у дискусији паушално осуђује Србију као кривца за било шта. Важно је што млади људи после укидања виза имају прилику да дођу у Беч и виде да нико нема априори ништа против њих. Најбољи амбасадори Србије су наши људи који живе у иностранству – каже наша саговорница која је поносна што Беч годинама суверено држи једну од водећих позиција на листи најквалитетнијих места за живот.

– Усклађеност на принципу равноправности и солидарности друштва је приоритет Беча. Иако је „идеална дестинација за живот”, Беч није поштеђен негативних последица рецесије која ће се одразити на буџет града за 2012. Ово је време штедње, што не значи да ћемо престати да бринемо и о најугроженијим грађанима – каже Аница која припада опцији која 30 година одлучује о политичким питањима у граду.

Аница је у Беч стигла после матуре, 1972, са жељом да усавршава немачки језик. Планови су јој се променили, па је одлучила да у аустријској престоници остане и упише медицинску школу.

– Желела сам да будем економски независна и да се упоредо школујем. До 40. године радила сам две ствари паралелно. Радећи у различитим здравственим установама схватила сам да важне одлуке не падају са неба него их доносе људи, као и да не вреди кукати него се треба борити са проблемом. Мој професионални и политички пут је био интензиван.

У политику је ушла 1976, када се учланила у Социјалдемократску партију. Позив да се активира у синдикату и позабави проблемима радника на привременом раду у Аустрији стигао је пошто се није либила да оштро дискутује и брани њихова права. На питање да ли је на бављење политиком утицао њен супруг, популарни политичар Манфред Мацка, уз осмех каже:

– Нас двоје смо пар 15 година, а ја сам већ у трећем мандату. Моја политичка каријера је дужа од познанства са њим.

Аница Мацка-Дојдер на отварању изложбе "Гастарбајтери - 40 година радничке миграције" (фото Pressefoto Votava) 

На молбу да препоручи неке мање познате атракције Беча, скривене од утабаних стаза милиона туриста, одговара: „Зашто даље од туриста?” и наставља:

– Они су део Беча и не сметају, поносни смо што толико људи воли да дође код нас. Беч је довољно велики да можете да уживате у анонимности великог града, а довољно мали да знате где да прошетате и сретнете познанике. Туристи из Србије треба да обрате пажњу на културну понуда, јер смо једна од највећих културних метропола света: три оперске куће, најбоља филхармонија на свету, музеји... Битно је да у Бечу не постоји само елитна култура већ и врхунски садржаји приступачни свакоме, па чак и бесплатни, на пример током фестивала "Wiener Festvochen".

У коликој мери је утицајна и увек спремна да помогне промоцију наше културе најбоље илуструје анегдота о томе како је после њене интервенције изложба Мрђана Бајића „Југомузеј” на „Данима Београда у Бечу” 2002, уместо на периферији града одржана у прижељкиваној а „пребукираној” престижној галерији "Кунстхале" у центру града.

----------------------------------------------------------------

Култура уживања у кафеима под заштитом Унеска

– Често одлазим у кафе „Ландман” у близини градске куће – каже Аница и признаје да ретко има времена за „кафенисање” са пријатељицама.

– Волим кафе-ресторан у Музеју примењене уметности, па чувени „Мали кафе”, „Прукл”, „Гринштајдл”, то су све историјска места и архитектонски бисери. Бечлије воле „Шперл”: у њему се још увек поштује неписани закон кафе-културе по коме на једној страни седе гости који су дошли да читају, а на другој они што желе да разговарају. Култура уживања у бечким кафеима је с правом под заштитом Унеска – потсећа Аница Мацка-Дојдер.