Звезда мења крв – за почетак тиму

Почела је с тројицом својих јуниора, наставила с повратником М. Перовићем, прекјуче завршила посао с младим репрезентативцем Младеновићем, а данас ће јој приступити још један велики таленат – Миливојевић

Док се „звездобрижници” ишчуђавају зашто на недавној седници Управног одбора није враћен Џајић, иако је то већи била „готова ствар”, и нагађају с ким би на челу клуба био задовољан генерални спонзор „Гаспромњефт”, садашње руководство Црвене звезде мења крв анемичном тиму. Одлуком да ванредни избори буду по завршетку сезоне (26-28. мај) дало је себи време да поправи шта се поправити може, па је прионуло да доводи појачања.

„Црвено-бели” су ове јесени претили празном пушком. Разуме се, могли су нешто и да улове (рецимо да је Евандро дао гол Партизану из пенала), али је било и утакмица на којима су имали ћорке, а ипак су добро прошли (најдрастичнији пример је победа из једанаестерца у последњем минуту против Баната у Купу Србије).

Можда први пут од када постоји Црвена звезда није имала пуцача од кога би противници стрепели, ни неког који би с лоптом јурио право на гол, ни видру која би се хитро и кретала и размишљала.

Сада те пропусте покушава да надокнади. Тројицу својих јуниора (Крнета, Ђуричковић и Ожеговић), који играју на различитим местима, прекомандовала је у први тим. Вратила је Марка Перовића, продорног и с јаким ударцем. Довела је из чачанског Борца левог бека Филипа Младеновића, чијим ће путем данас да пође његов саиграч из младе репрезентације, до сада члан Рада, Лука Миливојевић, врло даровит везни играч.

Тиме није стављена тачка на појачања. Руку на срце, ма кога да доведе тешко је поверовати да ће истопити Партизанову предност од 10 бодова.

Тако нешто, вероватно, нико од ње више не очекује. И то би могло да буде повољно за њен тим.

Црвена звезда је већ изгубила првенство, па је сада огроман притисак на Партизану. У пролећном делу само он може да изгуби, јер га сви већ виде као шампиона.

Зато је природно да „црвено-бели” за своју истинску прилику сматрају Куп. Вољом жреба ту ће им, у две полуфиналне утакмице, супарник опет бити њихов најљући ривал.

Ако би се Звезда домогла тог трофеја то би не само био адут садашњег руководства за изборе, него би свим „звездашима” вратило веру у сопствене могућности. То је нарочито важно за саме играче, јер због неуспеха у „вечитим дербијима” последњих година (12 утакмица без истинске радости, пошто и она једна победа пролетос у Купу није била довољна да се Партизан избаци) у те окршају улазе као да су им ноге од олова.

Буду ли као до сада – било сами, било туђом вољом – преоптерећени тиме да морају да буду бољи од „црно-белих” поново ће то бити на њихову штету. Али, питање је да ли неко у Звезди или око ње може да им каже да је важно само да мисле на игру, а не и на резултат.

И тако се опет долази до онога што је Црвеној звезди потребно као ваздух, а то је – стпрљење. Оно се испољава већ и тиме што се чују прозивања зашто пре неколико дана није пала Звездина влада или бар њен председник.

Ово Звездино руководство има због чега да полаже рачуне. Има и шта може себи да припише у успех. Природно је и да, ако се одлучи да се повуче, жели да то буде у повољнијим околностима по њега самог.

Да је у петак дигло руке од свега питање је има ли спремних снага да одмах преузму клуб и да се истог тренутка баце на посао. Да не говоримо о могућим трзавицама, јер би за неког нова власт била такорећи превратничка.

Избори пружају могућност да се људски и оде и дође. По клупском Статуту од њиховог расписивања мора да протекну најмање три месеца, а сигурно није препоручљиво да се предизборна кампања води у јеку сезоне.