Порез на поклон и наслеђе

Порез на наслеђе и поклон плаћа се на право својине, право плодоуживања, право употребе и становања, тајм-шеринг, право коришћења грађевинског земљишта, које наследници наслеђују, односно поклонопримци приме на поклон. Основица пореза на наслеђе је тржишна вредност наслеђене имовине, умањена за износ дугова, трошкова и других терета које је обвезник дужан да плати или на други начин измири из наслеђене имовине, на дан настанка пореске обавезе, а то је дан правоснажности решења о наслеђивању.

Плаћања овог пореза ослобођени су наследник првог наследног реда (деца и брачни друг) и родитељ оставиоца. Наследник који је земљорадник не плаћа порез ни када је у другом наследном реду ако прима имовину која му служи за обављање пољопривредне делатности, под условом да је са оставиоцем непрекидно живео у домаћинству најмање једну годину пре његове смрти. Ослобођен је и наследник другог наследног реда који наслеђује стан у коме је са оставиоцем непрекидно живео у заједничком домаћинству најмање годину дана пре смрти оставиоца. Иста ослобођења важе и за поклонопримца. Пореска обавеза поклонопримца настаје даном закључења уговора о поклону. Основица пореза на поклон је тржишна вредност имовине примљене на поклон, на дан настанка пореске обавезе, а утврђује је надлежни порески орган решењем.

Стопе пореза на наслеђе и поклон су прогресивне, тј. зависе од вредности имовине. Ако је тржишна вредност имовине до 300.000 динара, лица која нису ослобођена пореза на наслеђе и поклон плаћају порез по стопи од три посто; ако је вредност већа, плаћа се фиксни износ од 9.000 динара увећан за пет одсто на износ изнад 300.000 динара.

Порез на наслеђе треба разликовати од судске таксе која се плаћа у суду приликом доношења решења о наслеђивању. Обвезник пореза на наслеђе и поклон дужан је да поднесе пореску пријаву у року од 10 дана од дана настанка пореске обавезе надлежној пореској управи у општини на чијој територији се налази непокретност коју порески обвезник наслеђује или прима на поклон, а после извршеног плаћања добија се клаузула о плаћеном порезу.

Међутим, како код нас ретко ко поштује ове рокове, истичемо да пореска обавеза не застарева и у случају да се пореска пријава не поднесе благовремено сматра се да пореска обавеза настаје даном сазнања надлежног пореског органа за поклон или наслеђе. Углавном то бива у моменту када се наслеђена или поклоњена имовина продаје, или код укњижбе, а тада је обично пореска основица већа него у моменту доношења решења о наслеђивању или уговора о поклону, а могућа је и казна за прекршај.