Увек читам декларације

Да ли читате декларације на производима?

Увек. Када идем у било какву куповину, без обзира на то да ли купујем намирнице, ствари за кућу, козметику или одећу, обавезно читам декларацију. Када је реч о храни, важне су ми информације о року трајања, енергетској вредности, саставу, а, када је реч о одећи, сировински састав често има пресудну улогу у томе да ли ћу се определити да купим неки производ. Мислим да је веома важно да сви то чине, јер када купујемо, морамо бити свесни новца који трошимо и због тога себи не смемо приуштити грешке које ће тај новац учинити баченим.

Коректна услуга у банци, ресторану, супермаркету је… 

За мене је коректна услуга исто што и брза и стручна услуга. Потребно је и да људи са којима се тамо сусрећемо буду стручни, љубазни и спремни да помогну, као и да могу да пруже додатне информације. У банци, веома је важно да вас детаљно упознају са свим могућим, видљивим и невидљивим, трошковима које ћете имати око неке услуге.

Увозна или домаћа роба?

Зависи од квалитета. Нажалост, искуство говори у прилог томе да квалитетније обично значи – страно. То је нешто што ће се у будућности променити, али за сада је ситуација још увек таква да је више страних производа, и да су, по правилу, бољи. Отварање нашег тржишта „натераће” домаће произвођаче да се изједначе са конкуренцијом. Неки наши прехрамбени производи, међутим, немају премца.

Да ли купујете на снижењима? 

Да. Одећу, по правилу, купујем на снижењима, и у земљи и у иностранству. Цене појединих ствари у почетку буду бесмислено високе и увек вреди сачекати да прође мало времена, јер се на тај начин може уштедети доста новца.

Има ли правих снижења у Србији, попут оних у другим европским престоницама?

Тек када сам била на постдипломским студијама у Аустрији имала сам прилике да први пут видим шта значи стварно снижење, када артикли у продавницама буду снижени и до 70 или 80 одсто, а тога код нас нема. Тада сам видела и људе из Хрватске или Словеније како масовно долазе за викенде и купују ствари које су јефтиније него код њих. Када се код нас одржавају сезонске распродаје, снижење буде симболично, или се односи само на пробране артикле, или величине, и, иако се могу остварити уштеде, оне не могу бити толико велике као када се купује у иностранству. Веома често ми се деси да негде у иностранству пронађем неку ствар која је и неколико пута јефтинија него у Србији. Чини ми се, ипак, да се и код нас ова ситуација помало поправља, иако смо још далеко од правих снижења.

Колико на избор производа утичу дизајн и реклама?

Претпостављам да дизајн и реклама умногоме утичу на опредељење за неки производ, чим се произвођачи толико труде око тога. Чињеница је да је избор истих производа, али од различитих произвођача, све већи и да они морају свој производ на неки начин да издвоје од свих осталих, а то што их издваја не мора увек бити квалитет. Лично могу да разумем да добра или интересантна реклама може неког навести да купи неки производ, иако се ја не опредељујем на такав начин. Исто тако, лепо паковање може неки производ учинити занимљивијим и примамљивијим у односу на друге сличне.

Да ли чешће користите картице или готов новац ?

Где год је то могуће, користим картице. Не волим да носим пуно новца са собом и због тога су картице, откако су „чиповане”, много практичније. Код нас, међутим, још има много места где се картице не могу користити, што није случај у иностранству, где се картицом може платити и такси услуга или нешто слично. Ипак, веома често се покаже да је готов новац рационалније решење, зато што је тада свест о потрошеном новцу већа, јер некад, када плаћамо картицом, нисмо свесни количине новца који смо потрошили, због тога што га заправо нисмо дали.

Хипермаркети или мање локалне продавнице?

Зависи од темпа живота и навика свакога посебно. Ја у куповину идем једном недељно, или једном у две недеље, и због тога ми је згодније да идем у хипермаркете, где купим све потрепштине за тај период, где је избор већи, а и цене су, чини ми се, нешто ниже. Наравно, не може се све увек предвидети, па неретко скокнем до локалне продавнице, које, осим тога што служе за набавку, представљају и неку врсту места за сретање комшија, и због тога имају посебну чар.

Да ли су велики трговински ланци променили потрошачке навике код нас?

Нису велики трговински ланци ти који су променили потрошачке навике, него општи темпо живота који је бржи и динамичнији. Људи имају све мање времена за куповину, посебно када су животне намирнице у питању, покушавају да једним одласком у куповину обезбеде намирнице за што дужи период, искористе акције, попусте и погодности које ови ланци често нуде и, због тога, мислим да дају предност великим ланцима.

Колико често идете у снабдевање у току месеца?   

Два или три пута. Трудим се да тада купим све што ми је потребно за тај месец.

Шта подразумевате под квалитетним производом?

Дуготрајан производ, онај производ који ћу поново купити, производ код ког су цена и оно што заузврат добијате у сразмери.

Добре ципеле су…

Квалитетне, удобне, дуготрајне, у мом случају, нажалост, помало и непрактичне.

Шта се обично може наћи у вашем фрижидеру?

Веома мало ствари. Млеко, неки дуготрајни сир, сокови, воће и поврће.  

Да ли сте као потрошач некада били оштећени?

Веома често ми се дешавало да као корисник финансијских услуга не добијем све потребне информације о трошковима, дуговањима, обавезама и правима које имам, да ми се као последица тога наплаћују камате за дуговања о којима ништа не знам, и слично. Мислим да је ово проблем који има велики број грађана Србије и, сва срећа, биће регулисан у потпуности Законом о заштити корисника финансијских услуга који је усвојен. На овом пољу није било готово никакве ефикасне контроле, а банке су врло вешто користиле тешку финансијску ситуацију наших грађана и то што су они били приморани да узимају кредите и да се задужују.

Да ли Србија има закон о заштити потрошача?

Закон постоји, мислим чак да је и међу бољима у својој категорији, али примена закона је друга ствар. Следећи корак је упознавање потрошача са њиховим правима и санкционисање оних који не поштују права потрошача. Ово је област која је веома дуго у Србији била нерегулисана, и због тога је потребно време да се у наше тржиште уведе култура поштовања права потрошача.

Ко штити права потрошача у Србији?

Држава, кроз примену закона, и удружења потрошача, која су била партнер приликом писања и усвајања Закона о заштити потрошача. Исто тако, потрошачи треба да се упознају са својим правима, да инсистирају на поштовању тих права и да реагују на њихово кршење.