Срицање разлика

Према различитим изворима, више од две трећине од оног броја ученика ромске националности који су уписали први разред основне школе не заврши осми разред. Овако велики проценат ромске деце искључене из система образовања последица је бројних препрека које им отежавају или у потпуности онемогућавају завршавање обавезног основног образовања. Поред живота испод границe сиромаштва, изложености дискриминацији, сегрегацији у школама за образовање одраслих и специјалним школама, препреку чини и неприлагођеност наставе већини ромских ученика током основног школовања.

Један од разлога због којих учитељи не прилагођавају наставу у довољној мери јеи у томешто они током иницијалних студија нису припремани за рад са децом из маргинализованих и осетљивих друштвених група. Програми образовања учитеља стварани су у време када је основна претпоставка реализације наставе била да ће учитељ подучавати хомогену групу ученика, односно да ће његови ђаци бити уједначени по предзнањима, способностима, припремљености за школу, познавању језика на коме се изводи настава итд. Међутим, одељења постају све хетерогенија – у последњих пет година број ромске деце у првом разреду је порастао за 25 одсто. Већина њих је неприпремљена за учење школског градива јер није похађала вртиће нити била укључена у припремни предшколски програм, слабо или нимало не познаје српски језик, често изостаје са наставе итд.

Ученици који због ових, као и других разлога, доживљавају тешкоће у учењу и социјалном укључивању учитељима представљају оптерећење. Рад са овом децом захтева више времена и труда за припрему, уз умеће коришћења нестандардних ваншколских знања и искустава, као и интеракције између свих ученика у разреду.Поред тога, иницијалне студије учитељима још увек на већини факултета не пружају знања, вештине и ставове потребне за суочавање са овом врстом изазова у настави. Због тога они често искрено верују да је подучавање ромских ученика узалудан посао, као и да су други одговорни за (не)успех ове деце у школи: њиховиродитељи, педагошки асистенти, стручњаци других профила.

Унапређење постојећег стања треба обезбедити изменама у програмима иницијалног образовања учитеља, и то стицањемкомпетенција учитеља за инклузивно образовање које се одређује као квалитетнообразовањезасве, а остварује се елиминисањем свих форми дискриминације. Први корак у том правцује да факултети употпуне своје студијске програме:прихватањемодговорности учитеља за учење и подучавање сваког ученика у одељењу; применоминдивидуализованог приступа учењу и прилагођавањем стратегија подучавања потребама сваког ученика; разумевањемпојма различитости и поштовањеминдивидуалних разлика међу ученицима; разумевањемфактора који утичу на социјалну инклузију и социјалну искљученост.

Развијање поменутихкомпетенција на иницијалним студијама подразумева добро осмишљену стручну праксу. Студенти не уче само примењивањем теорије, већ кроз конкретан и непосредан рад на решавању проблемских ситуација у реалном школском животу, уз расправуо томе шта су доживели ипостигли. Делотворне стратегијеза стручну праксу су упућивање студената на пружање подршке ромским ученицима у учењу, на интеракцију и директне контакте са ромским породицама, као и на волонтерскирад. Искуственим учењем, студенти могу да стекну увид да свако дете може да учи ако му се прилагоденачин рада и захтеви без снижавања очекивања. Истовремено, стичу самопоуздање у раду, јер су свесни да када добро познају своје ученике и имају добар интерперсонални однос са њима.

За промене у програмима образовања учитеља нужан је заједнички став и одлука наставника факултета да ће учинити највише што могу како би будући учитељи оптимално радили са маргинализованом децом иосигурали њихову социјалну инклузију. Иако учитељи не могу да промене обухват ромских ученика у првом разреду, они могу битно да утичу на повећање броја оних који у школи остају до завршетка основног образовања. Стога је улогаучитељских и педагошких факултета незаобилазна у адекватној припреми будућих учитеља за рад у инклузивним школама.

*Доцент на Педагошком факултету у Јагодини, Универзитет у Крагујевцу