Деца без обданишта

Према истраживањима које је пре неколико година радио Фонд за отворено друштво можемо рећи да у Србији од десеторо ромске деце, у просеку, осморо упише основну школу, а од њих осморо троје је заврше. Од њих троје једно до двоје упишу средњу школу. Дакле, стопа осипања током основне школе је веома велика – око 70 одсто.

За децу која живе у сиромашним срединама без одговарајуће образовне стимулације (без сликовница, играчака, нижи образовни статус родитеља), важно је да се што раније укључе у предшколски систем. Тако је могуће надокнадити оно што је пропуштено у породичном окружењу. Подаци међутим говоре да је, кад је о ромској деци реч, само њих осам одсто укључено у неке облике предшколског образовања. То се објашњава малим капацитетима обданишта, што је тачно, али је и образовни систем очигледно крут и не нуди неке друге видове образовне подршке као што су скраћени или повремени програми.

Нови закон о предшколском васпитању и образовању (2009) каже да приликом уписа у предшколски систем предност имају деца из маргинализованих група и сиромашних средина. Министарство је у вези с тим послало и препоруку да се бар десет одсто веома угрожене деце упише, али да би се то и остварило потребно је много додатног ангажмана.

Проблем је и у томе што су мале Роме и код нас, све до доношења новог закона, уписивали у специјалне школе предвиђене за децу са тешкоћама у развоју иако они немају никакве развојне тешкоће. Подаци од пре две године говоре да је од укупног броја уписаних у ове школе било 30 одсто ромске деце.О каквој несразмери је овде реч говори податак да је удео ромске популације у укупном становништву само око 1,5 одсто (попис 2002).

Ова појава је и данас присутна у неким срединама, само што се у оваквим случајевима сада брже реагује у корист ромске деце.

Онеспокојавају и разлози уписа малих Рома у специјалне школе. Најчешће се помиње да су за то заинтересовани њихови родитељи јер деца имају одређене бенефиције: бесплатне уџбенике, ужину, понегде и смештај у домове. Истраживање је међутим показало да је један од разлога уписа то што је однос наставника према њима у тим школама много бољи него у оним редовним. У редовном систему су изложени и вршњачком насиљу, па и скривеној дискриминацији за коју мислим да је један од главних разлога што ова деца напуштају школу. Вид дискриминације је и то што добијају квалитет наставе нижи него остали. Јер многи наставници се према њима понашају тако као да је за ромску децу довољно да знају да читају и пишу.

Истраживања бележе и слабији успех ромске деце у односу на просек: у основној школи стопа понављања је један одсто, а за мале Роме 11 одсто. Истраживања показују да само 40 одсто узрока томе лежи у сиромаштву, а 60 одсто је у образовном систему.

Зато је, поред промене педагошке праксе, важно и увођење педагошких асистената у школе. Они могу да реше многе конкретне проблеме у вези са наставом, а у директном су контакту и са ромском заједницом. Асистенти су и репрезенти ромске културе која, иначе, на неки други начин, није присутна у нашем школском систему. Зато се дешава да школа која је у ромском насељу, са већином ромских ђака, нема ниједне речи исписане на ромском језику.

У вези са образовањем ромске деце веома су важне и невладине организације јер су, поред тога што утичу на пораст мотивације за образовање, и директна подршка деци и породицама.

Ипак, невладине организације делују у појединим школама и насељима а не могу да организују тако масовне акције да би њима обухватиле целокупну територију на којој живе Роми. То је, пре свега, у надлежности државе која мора да обезбеди свим својим грађанима, па и Ромима, услове за остваривање права на једнаку доступност квалитетног образовања.

Невладине организације могу да послуже као контролни механизам, рецимо тако што ће указивати на то да ли држава испуњава обавезе у вези са учешћем деце из угрожених група у предшколским установама. Њихова улога је велика и кад је у питању борба против школске дискриминације. То код нас није табу тема, али о дискриминацији се говори начелно а она има своје скривено лице и суптилне појавне облике. Тешко их је у свакој ситуацији регистровати, поготово што су се Роми на све то навикли. Невладине организације у томе могу да буду подршка и родитељима и деци и да им укажу на путеве заштите када се њихова права не уважавају и крше.

*Фонд за отворено друштво