Пророчке моћи буџета

Каква судбина догодине чека грађане Србије делимично може да се прочита и из предлога буџета за 2012. годину. Креатори економске политике планирали су да запосленима у јавном сектору и пензионерима догодине два пута повећају лична примања. У априлу за четири и октобру за 0,9 процената. План је и да цене догодине не порасту више од 5,5 одсто.

Што опет значи да ће обећане повишице „појести“ инфлација. Судећи према предлогу буџета, чека нас и поскупљење акцизних производа, као што су цигарете, на пример, а после избора могуће је и повећање неких пореза јер су јавни приходи оптимистично планирани.

(Илустрација Новица Коцић)

Надлежни планирају да догодине број запослених остане на истом нивоу. То се види по томе што приходи од пореза на зараде, на нивоу целе државе, стагнирају. Ипак, чланови Фискалног савета сумњају да ће бити могуће остварити раст привреде од 1,5 одсто и да ће он, по свему судећи, бити нула.

У том случају, послодавци ће своје трошкове, наставити да смањују преко смањења броја запослених. Стопа незапослености већ је већа од 22 одсто, а Међународни монетарни фонд такође прогнозира благо повећање.

Шта да раде они којима се послодавац захвали на сарадњи и врати радну књижицу? Где да покушају да нађу ухлебљење? Како се спремити за други талас кризе, да ли је 2012. година добар тренутак за куповину стана или аутомобила, као и у шта да уложе новац они који га можда имају, „Политика“ је покушала да одговори уз помоћ економских стручњака.

Занат је и данас злато

Да Мирко Тодоровић није власник Конфекције „Тодор“ из Врњачке бање и да остане без посла урадио би исто што и пре 30 година. Иако математичар по струци са супругом, која је лекарка, гајио је коке носиље и продавао јаја.

– Сећам се да сам хтео и да позајмим паре па да с другарицом правим палачинке, али не бих више да о томе елаборирам. Поента је да однекуд мора да се крене да би се нешто имало. Иако то можда демагошки звучи јер чујем многе како кажу да је лако онима који имају први милион и некако као да важи мишљење да су марифетлуцима дошли до новца. То није баш тако. Јер и онда и сада – занат је био злато. Добар столар, електричар, конобар, пекар, кувар и у овим временима је тражен. Дневница за неке од занатских послова је од 25 до 50 евра дневно, што није мало – овим речима Тодоровић покушава да посаветује оне који страхују да ће догодине, не дај боже, остати без посла.

У ситуацији када, како каже, сви очекују да ће бити црно, „треба да ставимо прст на чело и елиминишемо субјективне слабости“. Чини ми се да су многи грађани и привредници то урадили, додаје. Али напомиње да то мора да учини и држава.

Најсиромашнијима је најтеже

Економиста Владана Хамовић уверена је да ће лична примања грађана Србије догодине бити реално мања, без обзира на то што ће запослени у јавном сектору и пензионери моћи да се надају неким повећањима. Њих ће, сматрају они који се баве стандардом, засигурно обезвредити инфлација.

– Да су наше зараде реално мање видимо сви јер више за исти износ новца не можемо да купимо исти број артикала. Све чешће се грађани одлучују за мање квалитетну робу. Нездраво и неквалитетно се једе – приметила је Хамовићева.

На питање чега потрошачи у 2012. години треба да се лише, како би уштедели, одговара:
– Кад се погледа структура потрошачке корпе, чини се да се највише новца троши на храну. Иако изгледа да постоји простор за уштеду ја заиста немам образа да саветујем људима да штеде на храни, кад знам да су се много тога одрекли и да огромна већина становништва живи на социјалним маргинама. А најсиромашнијима је најтеже – каже Хамовићева.
Изричито напомиње да реч стандард уопште не жели да спомене. Јер, стандард подразумева много више од хране и пића. То значи и одлазак на зимовање и летовање, у позориште и биоскоп, али и куповину књига.

Крава боља од аута

Драган Јовановић из Београда је, после свадбе, у ковертама од родбине и пријатеља на поклон добио четири хиљаде евра. Ових дана обилази ауто-пијаце и листа огласе у нади да ће за тај новац успети да нађе ауто. И економиста Мирослав Здравковић има сличне планове. Како наже, намерио је да до пролећа уштеди 2,5 хиљаде евра па да купи половњака старог десетак година.

Претходно, напомиње, мора да положи возачки испит.
– Мислим да је добро с куповином аутомобила сачекати до пролећа, јер ће цене знатно да падну кад „Фијат“ почне серијску производњу возила у Крагујевцу – сматра Здравковић.

Иако су цене половних аутомобила већ пале због кризе, Здравковић сматра да је онима који планирају да пазаре четвороточкаша боље да се стрпе још мало. За оне који ипак желе ново возило, наравно да је боље да, уколико немају новца, не узимају кредит. „Ипак, то зависи и од плате сваког појединца“, додаје Здравковић.

Мирко Тодоровић, власник „Тодора“, сматра да младожења који је паре добио на свадби и хоће да их потроши за ауто греши.

– То је доказ да нас је модернизација навукла и преварила. Па смо сви заборавили шта имамо и да нисмо на грани рођени. Море, нека купи краву, па нека иде у село ако га има. Цене здраве хране расту, и тек ће да расту. А многи од нас имају где да се врате и имају од чега да почну, јер су села опустошена. Свако би требало да се врати свом дворишту – сматра Тодоровић.

Квадрати јефтинији, купаца нема

Економиста Горан Николић приметио је да су цене некретнина у престоници знатно пале од почетка кризе. Због тога је намерио да стан од 69 квадрата у насељу Браће Јерковић прода и замени га већим.

– У овом стану немам грејање и терасу и хтео бих да те недостатке надоместим куповином новог. Међутим, за то ми недостаје неких 40.000 евра, па бих морао да узмем кредит. То чиним иако знам да није најпаметније задуживати се у овом тренутку нарочито када се само зарада банкара на стамбене кредите креће од четири до 4,5 одсто. Али, ако будем чекао да прође криза – скочиће цене станова – поверава се Николић.

То није једини проблем који мучи овог младог економисту. Јер, уопште му не полази за руком да стари стан прода. Иако је цена некретнина пала, купаца нема.

Исти проблем мучи Драгицу М. из Мајданпека. Намерила је да за 15.000 евра прода стан од 80 квадрата и да за тај новац купи плац на периферији Београда. Затим да се задужи код банке за тридесетак хиљада евра и подигне монтажну кућу од стотинак квадрата. Рата би јој била знатно мања него да на узме дупло мањи стан на кредит. Међутим, економиста Горан Николић, који је добар део живота провео у кући, не мисли да је то паметна идеја, нарочито за оне који су посвећени послу. Јер, кућа захтева одржавање, а и теже се продаје од стана.

Сламарице доносе губитак

Данило К. из Прокупља у сламарици чува око две хиљаде евра и ових дана је забринут да ће остати без ичега ако европска валута пропадне. На другој страни Србије, у Чачку педесетчетворогодишњи Р. И. размишља шта да ради са око 10.000 евра које је добио од отпремнине.

„Ко год не зна шта ће с парама да треба да их стави на штедњу“, каже Горан Николић, економиста. „Зато банке и служе, оне су посредници између оних који немају идеју а имају пара и оних који имају идеје, али не и новца“ и додаје.

– Они који држе новац у сламарици реално годишње губе око три одсто јер је толика инфлација у Европској унији. А при том неко може и да му украде паре – каже Николић.

Небојша Савић, професор на Фефа факултету, саветује грађанину који две хиљаде евра чува у сламарици да развија пољопривредну производњу, јер ће цене хране наставити да расту и током кризе и после тога. Ту види шансу за оне са релативно малим средствима.

– Они који имају земљу могу лакше и једноставније да почну бизнис и развијају пољопривредну производњу. Могу и да удруже капитал са комшијама – саветовао је Савић.

С друге стране, они који живе у густо насељеним градовима треба, уколико имају средстава, да суграђанима понуде неку врсту услуге. Да уложе у трговину, отворе радњу за хемијско чишћење, перионицу... Односно, понуде низ ситних услуга за које није потребан велики капитал за почињање посла.

– Али и држава ту мора да одигра кључну улогу и да поједностави процедуре за оснивање малих предузећа у којима ће грађани да запосле себе и чланове породице и тако преузму бригу о свом животу – каже Савић.

КАРЛОВ УГАО

. Ко је преживео ову годину, квалификовао се за нову.

. Поручујем новој години да ни она од мене не очекује ништа добро.

. И тајкуни ће морати да се одрекну много тога: другог авиона, треће љубавнице, четврте виле, петог мерцедеса, шестог ролекса...

. Да ли ће, у општој штедњи, сатиричари морати да пишу краће афоризме!?

. Српски Божић Бата би нам донео много тога, кад би европски Деда Мраз издвојио мало више за нас.

. У земљи динара дрхти се шта ће бити са евром.

. Да ли ћемо у општој несташици морати да се одрекнемо и – Косова!?

. У новој години су и нови избори. А ми све старији.

. Штедећемо и бензин. Настављамо низбрдо.

. Деда Мраз ће заобићи Србију. Да му не поједу ирвасе.

. У новој години бићемо знатно растерећени. Потрошачка корпа биће лакша.

Драгутин Минић