Срећа мале Вати

Индонежанска девојчица Вати у осмој години је одвојена од своје породице. И то на најстрашнији могући начин. Наиме, село у којем је живела – Уџонг Барох – смештено у покрајини Западни Аће, пре седам година је погодио уништавајући цунами, одвојивши Вати од мајке и остатка породице. Пре неки дан, поново су се срели. После пуних седам година.

Цунами, који је 2004. проузрокован јаким земљотресом са епицентром у Индијском океану, уништио је већи део западне обале Индонезије, усмртио око 170.000 људи, а пола милиона оставио без крова над главом.

Све се догађало муњевито. Када је огромни талас крену ка Уџонг Бароху, до тада мирно село захватила је паника. Ватина мајка Јуснијар покушала је да кћерку и двоје млађих близанаца извуче на сигурно. У једном тренутку осетила је да стисак Ватине руке попушта под налетом водене стихије. Тренутак касније, девојчица је нестала у замућеној води. Сва каснија настојања породице да пронађу барем неки траг од страдалог детета остала су узалудна.

Али, прошле среде Вати се појавила у граду Меулабо. Како преноси индонежанска агенција Антара, гости једног локалног кафеа приметили су девојчицу, огрнуту плавим шалом, која је тихо седела у углу. Када су је питали ко је и шта ту ради, рекла је само да тражи изгубљену породицу. Објаснила је да је стигла из оближњег града Банда Аће, да тражи породицу, али није могла да каже ништа више. Једино чега је могла да се сети било је име њеног деде – Ибрахим.

Имала је срећу. Испоставило се да је реч о локалном религиозном лидеру. Овај је одмах контактирао са остатком породице. Вати су препознали по карактеристичном ожиљку на обрви, који је стекла још од детињства.

Током седам година одвојености од најближих, свакодневица девојчице из Уџонг Бароха није била ништа лепша од трагедије која ју је снашла седам година раније. Ипак, барем је преживела.

Како је испричала по повратку у родно село, из воде ју је те трагичне 2004. извукла нека непозната жена. Међутим, ту мукама није био крај. Како се испоставило, „спаситељка“ није била ни најмање нежна према девојчици. Напротив, за кров над главом и мало свакодневне хране, претворила је Вати у – просјакињу. Тек пре неки дан одлучила је да девојчици врати слободу. Један добронамерни таксиста превезао ју је потом у Меулабо.

------------------------------------------------------------

Двоструки срећковић

Један од највећих срећковића нашег доба свакако је извесни Захрул Фауди, такође житељ индонежанске провинције Аће. Поменути је некако успео да преживи насртај цунамија из 2004. Потом се преселио у Јапан, где је ове године преживео још једну сличну природну катастрофу. Висина таласа, такође изазваног земљотресом, који се 11. марта обрушио на полуострво Омое у префектури Ивате, износила је скоро – 40 метара.