Политичари и здравље народа

Србија је остала без кандидатуре за пријем у чланство ЕУ. Сви се питају какве ће то политичке и какве економске последице имати за све нас. Нико не поставља питање какве ће то последице имати по здравље народа које је таквим и сличним поступцима политичара, наших и страних, озбиљно угрожено.

Помиње се, стидљиво, и питање одговорности појединаца који су до овога довели, али нико неће или не зна да каже да су политичари разболели народ више од заразних болести, загађене воде и хране и других разних фактора који лоше делују на здравље.

Из изјава многи људи на телевизији јасно се види да је народ у Србији озбиљно фрустриран због тога што држава није, као и друге, постала члан Европске уније. А шта може да проузрокује фрустрација? Велике штете по душевно здравље фрустрираног. Немоћ наше државе, а то значи политичара, изазивају колективно осећање страха од неизвесне будућности. Сукоб на Косову изазива додатно осећање страха од рата.

Немир испуњава домове. Политичари иду даље. Не знајући шта би требало урадити доливају уље на ватру идејама да је потребно још нешто учинити, да се још нешто мора завршити. Шта – не кажу! Немир народа се тако претвара у грозничавост.

То је лакше стање „нервног узбуђења” које ће, ако се не пронађе ефикасан лек, напредовати претварајући се у напетост и стешњеност, у осећање да излаза нема. У таквом случају болесник, пошто не може да се спасе беде, да умакне несрећи, почне да удара оно што је слабо, да руши... Свако на свој начин тражи излаз: једни у апатији, други у агресији према другима и према самом себи.

То је реалност. Поставља се питање шта да се ради? Констатација да су политичари разболели народ не значи много ако се не одговори на питање: „Да ли га могу излечити”. Један од њих је признао да се не разуме у тај посао – министар Ђелић! Могуће је да лечитељска моћ политичара није у нашим рукама већ у „специјалистима” са Запада.

У хуманој медицини постоји један принцип којег би требало да се држи сваки лекар када постави дијагнозу и спрема се да лечи: „Прво је – не нашкодити!” „Политичари – лекари” не знају за такво правило, али могу да га позајме из хумане медицине.

Рајачка школа здравља