Претпоследњи децембар?

Пошто у овом месецу нема тениских такмичења (јуче je једно почело), ниједна лепа вест нам не стиже. Само се гомилају плодови вишемесечног гнева, који прелазе готово у хистерију. Нико и ништа нам не ваља. Иде се толико далеко, да многи тврде како су деведесете биле боље!? Оне године када су се продавнице и бензинске пумпе преселиле на улице и када се живело боље само ако си преживео. И несташице и рат. Сад, владу је немогуће бранити, али има појединаца као што су шеф државе, министар спољних послова, градоначелник Београда, па и онај министарски дуо Љајић–Марковић, који никад више нису радили и били ангажовани, а никада мање разумевања и поштовања нису имали. Демагогија то користи, па су од неспособњаковића постали лопови, а богами од лопова издајници. Шта је следеће? Злочиначко удружење?

Нови песимизам је захватио планету. Од урагана, поплава, земљотреса до акција „ослобађања” у арапском свету, рецесије у Америци и Европској унији, најаве нове октобарске револуције у Русији до смрти Вољеног вође у Северној Кореји, који је тај део полуострва бацио у очај... Све до највеће пошасти – светског банкарског тероризма.

Толико се негативне енергије скупило над Земљиним шаром, да му они Роми из Петровићевог филма „Биће скоро пропаст света” дођу као неко ко је артикулисао записе древних народа Малезије, па Mаја и Астека, до краља пророка Нострадамуса. Сви се они слажу да ће следећег децембра, негде пред грегоријански Божић, свет нестати. Бар у оном облику који познајемо. Та гарава браћа су филозофски закључила: Нек пропадне, није штета.

Само ћемо ми Срби опстати још 14 дана, када пада наш Божић. Сами самцијати на свету.

Зар и сад нисмо?