Дарабош: Вето Србији неоправдан

Беч/Берлин – Интервјуом бечком дневнику „Стандард“, уочи новогодишњег славља, аустријски министар одбране Норберт Дарабош изазвао је детонацију прве „политичке петарде“ у ЕУ – намењене 2012. години, извештавају агенције.

Министар Дарабош оценио је у интервјуу објављеном минулог петка да је погрешно што Србија у децембру није добила статус кандидата за чланство ЕУ: „Нисам задовољан европским ставом у вези са Србијом из безбедносно-политичких разлога. Питање доделе статуса кандидата Србији превазилази ’само Србију’ и тиче се, у ширем смислу, и наших војника на Косову. Упозорио бих ЕУ да Србији не затвори врата јер би то ојачало снаге у Србији које не иду у правцу Европе... То би био фаталан сигнал за цео западни Балкан”, цитира Танјуг министрове речи.  

***

Иступ аустријског министра одбране оцењен је у извештајима агенција као изненађујући. Посебно је наглашено да се аустријски шеф ресора одбране окренуо – именом – немачкој канцеларки Ангели Меркел. Оптужио је шефицу владе у Берлину да је директно утицала на стављање вета на доделу статуса кандидата Србији.

„Од Србије је захтевано нешто што није могла сама да реши – да одреши Гордијев чвор државе у држави, питање северног Косова... Не желим да нападам Немачку, али вето на самиту у вези са статусом кандидата је дошао из Немачке. Мислим да Немци погрешно процењују ситуацију. Српска влада је заинтересована за решење, али је њен утицај ограничен. Постоје очигледни напори да се нестабилност, која је настала на Косову, свали на владу у Београду”, истакао је Дарабош.

У вези са захтевом Меркелове, о укидању паралелних структура на северу Косова, изнесеног током недавне посете Београду, Дарабош је рекао да је „летвица” за српску владу била веома висока. Нагласивши да види „поштене напоре српске владе за решење питања на северу Косова”, нагласио је: „Према Србима са севера Косова се влада јасно изјаснила. Не може бити да се српској влади из тога плете омча зато што Срби на Косову нису испунили услове”.

Аустријски министар из редова владајућих социјалдемократа оценио је, на крају, да косовска влада има власт над границама, те да „царинска питања” морају да се регулишу из Приштине, а не из Београда: „Српска влада је учинила све што је могла. Више није могуће и казнити је због тога што улаже напоре, али више нема моћ над захтевима Срба на северу Косова, није фер“.

Излагање аустријског министра одбране и критика на адресу Берлина, коју су агенције већински оцениле као „изненађујући и неочекиван иступ“, добија сасвим другачији смисао ако се уваже ставови изнети у анализама водећих европских политичких медија и у кулоарским расправама у Бечу и у Берлину. Онде се оцењује да иступ аустријског министра одбране није био ни спонтан ни самоиницијативан. Став који је заступао Дарабош у интервјуу јесте у складу са оценама неколицине европских шефова безбедносних ресора и министара одбране. Називају их „пучистима“, пре свега због (са)учешћа немачког министра одбране Томаса де Мезјера – донедавно „најпослушнијег“ функционера у кабинету Меркелове. Његову улогу, у најмању руку на нивоу обавештености, Дарабош је потврдио у интервјуу. На питање да ли је о ’проблему српског статуса кандидата’ разговарао с немачким колегом Де Мезјером, одговорио је: „Да, али моћ одлуке је, ипак, у рукама шефице владе...“

Како „Политика“ сазнаје у централи владајуће Социјалдемократске партије Аустрије (СПОе), мотиви „пучиста“ су безбедносно-политичке природе: европски шефови ресора одбране и безбедности нису спремни да сносе ризик, каже се – само да би се остварили планови Ангеле Меркел чију реализацију покушава да изнуди по америчком принципу „узми или остави“.

О каквим се плановима ради објаснио је Дарабош у свом интервјуу, између редова. Дипломатски суздржано, ипак јасно, ставио је до знања да политика Берлина не стаје пред питањем Косова – следи сасвим друге циљеве од поменутих: „Надам се да у европским државним канцеларијама (седишта влада) нису зацртани другачији циљеви – такозвана решења питања националних мањина“.

На шта је Дарабош конкретно мислио, предмет је спекулација. У Бечу и Берлину, међутим, може се незванично чути да је вето на доделу статуса кандидата Србији био почетак нове серије политичких притисака који би требало да доведу до институционализације републичког статуса Војводине, а самим тим и до доделе такозване нове политичке перспективе мађарској националној мањини. Симптоматично је, истиче се у Берлину и Бечу, да иницијатива немачке канцеларке подсећа на „Стратегију остварења политичких визија малим корацима“ – на гесло политичке агитације недавно преминулог принца Ота Хабзбурга Лотрингена.