Мамурлук и киша растерали суграђане

Ко је прошао ширим центром престонице нешто пре 20 часова мало је фалило да помисли да је на снази полицијски час. Да није било суграђана који су трчкарали на киоск по цигарете и покојег заљубљеног пара, Београд би био бетонска пустиња. Нису само „постновогодишња” атмосфера и ишчекивање божићних празника, уз терање мамурлука од „најлуђе ноћи” и репризе дочека, сатерали становнике у куће и станове. Повод да групице људи на аутобуским и трамвајским станицама које су чекале превоз буду најмасовнији синоћни скупови била је и кишица која је ромињала у првим вечерњим сатима. И то онако досадно, ситно, у прекидима, довољно да баци сенку на својеврсну зимску ноћ украшену пролећном температуром.

И пословично стрпљивом Диогену тешко би пао задатак да нађе човека у сплету уличица од Булевара краља Александра до платоа пред Храмом Светог Саве, укључујући и ове две „граничне” локације. Тако је најдужом београдском улицом владао својеврсни контраст: декоративна расвета са будућих крошњи младих платана, семафора, изнад тротоара, која указује на дане славља, надвила се над – ако изузмемо аутомобиле – прилично пустим улицама. Светле тачке у погледу какве-такве „масовности” биле су најпрометније раскрснице у „булевару”, где су ту и тамо људи трчкарали, под кишобранима и капуљачама, у потрази за заклоном од кише.

Пред падавинама – као што се могло закључити идући Милешевском, Максима Горког, Катанићевом и другим улицама – као да су устукнули и кочоперни „Крсташи”, мангупи са Чубуре, куражни Врачарци...