Среда, 17.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Без понижавања Србије

Без понижавања Србије
Ангела Меркел и Владимир Путин (Фото Фонет)

Немачка влада жели да статус Косова буде познат до јуна ове године, кад се завршава њен мандат на челу Европске уније, тврди дипломатски извор "Политике" који није желео да му се помиње име. Званични Берлин је властима у Београду обећао да ће то решење бити такво "да не понизи Србију", али се за узврат очекује победа "демократских снага" на изборима 21. јануара и брже испуњавање услова на путу ка чланству у Европској унији, каже исти дипломата. Потврда ових речи може се наћи и у изјавама немачке канцеларке Ангеле Меркел за "Фајненшел тајмс" и телевизију ЗДФ. Она је рекла да је најважније да на изборима буде "оснажен демократски табор" и да решење за Косово не сме да дестабилизује Србију. Новинар Другог програма немачке телевизије (ЗДФ) питао је канцеларку да ли ће се на месту председавајућег Европске уније залагати за "ограничену независност" Косова, "иако је то против интереса и жеља Русије". "Да ли ће то изазвати нови конфликт с Путином?", занимало је новинара.

"Не бих желела да предвиђам шта ће рећи господин Ахтисари, који је задужен за питање Косова", одговорила је Ангела Меркел. "Мени је на првом месту то да урадимо све што можемо да на изборима у Србији победе јаке демократске снаге. Ми смо и кроз НАТО показали да желимо да са њима сарађујемо. И ми ћемо то увек радити и са позиције ЕУ. И важно је да се са једне стране задовољи жеља Косовара за већом независношћу, али не по цену да се дестабилизује Србија, да буде угрожена демократија. Али пре тога треба да сачекамо изборе и предлог Ахтисарија. А ми смо се врло, врло добро припремили да посредујемо", рекла је Меркелова за ЗДФ, по верзији коју је на својој интернет страници објавила немачка влада.

На поновљено питање да ли је концепт решења за Косово "ограничена независност", канцеларка је изјавила: "Ми смо, у име  Уједињених нација, задужили господина Ахтисарија да направи предлог. И не би било у реду да се мешам и говорим шта ја мислим. Сигурно неће бити мање независности, мислим да се може рећи".

"Ја не бих извлачио далекосежне закључке на основу ове изјаве", каже амбасадор Србије у Немачкој Огњен Прибићевић и додаје: "Не бих рекао да се ради о промени политике, али овде треба обратити пажњу на нијансе, јер је у дипломатском речнику све у нијансама. Битно је да је канцеларка рекла да решење статуса Косова и Метохије не сме да угрози демократију у Србији. То је значајна нијанса. Не може се рећи да Немачка дели наш став о Косову – то је и председник Тадић рекао кад је био у званичној посети Берлину – али се ипак залаже за компромис, да ниједна страна не буде губитник, а да решење мора да обезбеди мир и стабилност у региону".

На питање да ли Немачка жели да решење буде пронађено до јуна, када се завршава њен мандат на челу ЕУ, Прибићевић одговара: "Они би волели да то решење буде што пре, као што би волели и да се преговори о споразуму о стабилизацији и придруживању са Бриселом наставе током немачког мандата". Влада Ангеле Меркел ипак инсистира да пре наставка преговора Србија испуни хашки услов, али амбасадор Прибићевић каже да је добра ствар што нико у Немачкој не спори да Србија треба да буде чланица ЕУ. "Наравно, да бисмо до тога дошли, морамо да испунимо услове и да сама Европска унија реши своја унутрашња питања, међу којима је најважније усвајање устава ЕУ", објашњава амбасадор Србије у Берлину. Сама канцеларка Меркел изјавила је да је усвајање устава њен приоритет и да би ЕУ свој највиши правни документ требало да добије до 2009. године. Ако се то деси, била би окончана садашња институционална криза (стручњаци тврде да због важећих прописа ЕУ не може да функционише са више од тренутних 27 чланица) и била би отворена врата за пријем нових држава у унију. То се пре свега односи на земље западног Балкана, међу којима је прва Хрватска.

Осим што ће у првих шест месеци 2007. председавати Европском унијом, Немачка је преузела и председавање Групом 8 (Г8), неформалном организацијом у којој су најмоћније земље света. Многи аналитичари предвиђају да ће Ангела Меркел обе позиције искористити за дефинисање односа са Русијом. "Поставиће се оштро, али поштено. Тон се разликује од оног који је имао Герхард Шредер, њен претходник из редова социјалдемократа. Он се сукобио са САД у вези са Ираком и пригрлио Владимира Путина. Госпођа Меркел не оставља места сумњи да презире мишићаву врсту демократије коју спроводи руски председник", проценио је утицајни лист "Фајненшел тајмс". Канцеларка ипак верује да ће ове године бити потписан нови споразум о партнерству Европске уније и Русије, мада тврди да преговори неће бити лаки.

Владимиру Путину је, тврде обавештени извори из Москве, веома је стало да има добре односе са Немачком, пре свега у привредној сарадњи. Русија обезбеђује чак 40 одсто немачких потреба за гасом, а приликом недавне посете Немачкој, Путин је тражио да се руским фирмама омогуће услови за улагање у најјачу европску економију. Као део своје политике приближавања Немачкој (у чијем је источном делу током осамдесетих био агент КГБ-а), руски председник је крајем прошле године посредно понудио да две земље буду "покровитељи еманципације Србије". На ову понуду, немачка канцеларка одговорила да је "у безбедносном смислу Косово ствар Европске уније и да Русија у то не треба да се меша".

Њој је на првом месту ипак сарадња са Сједињеним Државама, што је и изјавила пред одлазак у Вашингтон крајем прошле недеље. Меркелова жели да поправи односе покварене пре четири године, када су САД кренуле у рат у Ираку против воље тадашње немачке владе. Канцеларка жели да се убрза рад на стварању јединственог трансатлантског тржишта између ЕУ и САД, које би могло да заживи 2015. године. И заједнички наступ у вези са статусом Косова сигурно би помогао Ангели Меркел да побољша везе с Вашингтоном. Јужна српска покрајина зато је, између осталог, и била на дневном реду сусрета Буш–Меркел у петак.
Владимир Радомировић

--------------------------------------------------------------------------

Протосинђел Симеон: Сумњичили нас да превозимо оружје

Патрола косовске полиције јуче око 15 часова зауставила је возило у којем је био протисинђел Симеон, секретар епископа рашко-призренског Артемија, код Бабиног Моста на путу између Косовске Митровице и Вучитрна.

"Албански полицајци су нас дрско и врло непристојно осумњичили да превозимо оружје и наредили да изађемо из возила. Претресали су кола, а онда су и нас претресали као да смо злочинци или криминалци", каже за "Политику" отац Симеон. Он подсећа да су полицајци КПС претходних дана малтретирали Србе у Бабином Мосту.

Отац Симеон, игуман манастира Бањска, аутомобилом је са још једним монахом јуче по подне кренуо из манастира Грачаница у Косовску Митровицу.

После дужег задржавања и доласка више полицијске контроле на место увиђаја двојици монаха је омогућено да наставе пут за Косовску Митровицу.
М. С. П.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.