Милиони које нема ко да убере

Једно од наших највећих богатстава представљају шуме и обиље дивљачи, од ситне пернате и крзнене до крупне трофејне, што је некад привлачило пажњу ловаца из читавог света. Ловни туризам је веома профитабилна гране привреде која се у неким земљама мери милијардама евра. Светска ловачка популација све више тражи неке нове, занимљиве и егзотичне дестинације, а и млађим ловцима, који нас нису раније посећивали, свакако имамо шта да понудимо, тврди Александар Ћеранић, виши ловни саветник Ловачког савеза Србије.

По квалитету и понуди трофејног одстрела срндаћа на водећем смо месту у Европи (главни конкуренти су нам Мађарска и Шкотска). За сада нудимо реални одстрел (само природни прираштај) око хиљаду срндаћа за сезону, а можемо, кажу стручњаци, да понудимо свету око три хиљаде годишње. Ако је просечна цена једног око 400 евра, онда је наш реални потенцијал око милион и двеста хиљада евра у понуди само једне врсте дивљачи.

Познати смо и по ситној крзненој и пернатој дивљачи, као што су препелице којих понудимо око 40 хиљада за сезону (око три евра по комаду), потом зечева – 20 хиљада (цена око 30 евра), исто толико фазана (цена 11 евра), пет хиљада дивљих гусака и 20 хиљада патака (цена гуске 25, а патке 11 евра). Уз ове податке, треба споменути и пратеће услуге (ноћење, оброци, водичи, гоничи, дозволе, пратња). Укључујући пратећу индустрију (извоз и производња ловачког наоружања), наш садашњи потенцијал је, по процени Александра Ћеранића, око 15 милиона евра годишње промета од ловног туризма и пратеће индустрије.

Ово је за нас огромна цифра, али ако погледамо у свет одмах схватамо где смо јер једна Аустрија, компаративна по површини и броју становника, заради годишње од ловне индустрије око пола милијарде евра.

Нас, међутим, засад ловци из света још заобилазе у великом луку јер они који потроше пуно новца на плаћање уживања не могу ништа да однесу у своју земљу, било као трофеј, крзно или само месо скупо плаћене дивљачи.

Узрок је читав списак закона неуједначених са ЕУ, а основни је неусклађеност ветеринарских прописа и немогућност периодичног здравственог мониторинга дивљачи.

Тек када нам два пута годишње инспекције из земаља Уније буду узимале узорке на терену и установиле да нема болести, добија се дозвола за извоз дивљачи. Засад смо начинили неке важне кораке као што је померање почетка ловне сезоне (16. април), када је то и у другим земљама, и прелазак са поена на мерење тежине улова у грамима, које може да провери свако (цариник, полицајац). А, посматрано у бројевима, имамо зашто да се трудимо.

Једна од наших предности је што ловци из ЕУ код нас имају повраћај 18-процентног пореза, само да Министарство финансија помогне да би систем поврата новца приликом изласка ловаца из земље функционисао. Министарство капиталних инвестиција би могло да помогне  око ревитализације око 400 објеката ловних кућа и домова, или за почетак макар да се уведе по телефонска линија у сваку ловачку кућу. То би били добри помаци и сигнали за локална друштва да се ипак неко брине о овом националном благу јер у ловство је потребно улагати на дужи период.

Природних могућности имамо, на мапи светске ловачке заједнице заузимамо заиста перспективно место. Ако други верују у нас, зашто ми сами не бисмо веровали више у себе.

-----------------------------------------------------------

Наша ловишта

Општа је оцена да су међу највреднијим, али и најперспективнијим дестинацијама код нас ловишта дуж целог тока Дунава кроз Србију. Најпознатија су: Моноштор (Козара), Апатин, Камариште, Плавно, Карађорђево, Делиблатска пешчара, национални парк "Ђердап". Позната су још Јужни Кучај и Стара планина у источном делу земље, а у западном Голија и Тара. Има још пуно перспективних ловишта у руралним подручјима која би придигла економију читавих крајева уколико би се плански улагало у ловство.