Ненад Боројевић пронађен мртав

Ненад Боројевић, бивши директор Института за онкологију, оптужен да је злоупотребио службени положај приликом набавке цитостатика, пронађен је обешен у београдском насељу Кошутњак. Према незваничним  информацијама, Боројевић је стан у којем је живео напустио у уторак око 18 часова, а тело, обешено о дрво, откривено је у среду ујутру око 11 часова. Само 15 минута касније, екипа Хитне помоћи која је изашла на место догађаја, констатовала је смрт. Боројевићево тело пребачено је на Институт за судску медицину где ће бити урађена обдукција.

Портпарол Хитне помоћи Нада Мацура рекла је да је та служба око поднева, иза зграде РТС-а у Кошутњаку, констатовала прелом врата код мушкарца старог око 50 година. Према њеним речима, мушкарац је висио са дрвета, али су му ноге додиривале земљу.

Вук Туфегџић, један од Боројевићевих адвоката, каже за „Политику” да је прекјуче разговарао телефоном са својим брањеником и да ништа није указивало на трагедију.

– Разговарали смо о имовини која је требало да му буде одузета. Био је апсолутно на „својим ногама” и ни по чему нисам могао да закључим да ће се десити нешто овако. Тврдим да није био суицидна особа. Издржао је да буде у притвору, да му буде стављена електронска наруквица, па ми је тим пре читава ситуација потпуно нејасна – рекао је Туфегџић...

Упитан да ли алудира на то да постоји могућност да је у питању убиство, а не самоубиство, Туфегџић је одговорио:

– Не алудирам, али не искључујем такву могућност.

Да није реч о особи која је била склона суициду, говори и „Политикин” саговорник из суда који објашњава да Боројевић никада није одавао утисак нестабилне особе, па самим тим суд никада није издао наредбу да се обави вештачење његовог психичког здравља.

Према незваничним информацијама, „иницијална каписла” која је могла да наведе бившег директора Института за онкологију да дигне руку на себе јесте решење Посебног одељења Вишег суда у Београду, донето пре неколико дана, да му привремено буде одузет стан од 130 квадрата у Поп Лукиној улици, у центру престонице.

Боројевић је ухапшен 30. јула 2010. године током полицијске акције „Краба” због сумње да је примао мито од фармацеутских кућа. Осим Боројевића тада су ухапшени и Зоран Бекић начелник Одељења педијатријске онкологије, Ивана Поповић, директор апотеке на Институту за онкологију, Зоран Томашевић, помоћник директора за здравствену делатност и директори неколико фармацеутских кућа. Теретили су се да су у периоду од марта 2007. до краја 2009. године незаконито спроводили поступак јавних набавки, унапред договарајући и одређујући фармацеутске произвођачке компаније које ће добити посао испоруке за поједине врсте цитостатика са, такозване Б и Ц листе за Институт за онкологију и радиологију Србије, као и да су утицали на повећану потрошњу цитостатика одређених фармацеутских кућа.

После извесног времена проведеног у притвору, Боројевић је пуштен да се брани са слободе уз електронски надзор. Међутим, Прво основно тужилаштво у Београду поднело је суду предлог за предузимање истражних радњи против Боројевића и бившег начелника одељења педијатријске онкологије Зорана Бекића због сумње да су извршили кривично дело из члана 72. Закона о Агенцији за борбу против корупције. Пријава је поднета с обзиром на то да Боројевић није пријавио сву имовину за коју је био дужан да то уради по основу Закона о борби против корупције. Он није пријавио један стан и ауторска права од уговора. Боројевић је на то био обавезан јер је решењем Владе Србије био именован на функцију директора Института за радиологију и онкологију.

Притвор у том предмету укинут му је 9. новембра и суд је донео решење којим се Боројевићу поново ставља „електронска наруквица” и забрањује напуштање места боравка.

У интервјуу датом једним дневним новинама, Боројевић је недавно изјавио да га је месец дана пре хапшења у више наврата „посећивала једна особа, чије је име познато судским органима”, а коју је он површно познавао као сарадника института.

„Та особа ми је и рекла да се припрема кривична пријава којом ћу и ја бити обухваћен, али и да постоји могућност да се то на неки начин избегне. На основу података које сам добио од те особе био сам уверен да она познаје неке детаље које не може случајно да зна. У једном моменту ми је та особа предложила да практично купим своју слободу, односно да будем искључен из пријаве тако што ћу дати одређену суму новца”, рекао је тада Боројевић.

Како је тада казао бивши директор Института за онкологију било је речи о 20.000 евра које је он требало да преда особи са којом је био у контакту.

----------------------------------------------

Нико у стану

Репортер „Политике” јуче је покушао да ступи у контакт са породицом покојног Боројевића. Међутим, у породичном стану у центру Београда никога није било, а застори на прозорима били су навучени. На позив преко интерфона нико није одговарао.

----------------------------------------------

Хронологија случаја

30. јун 2010 – ухапшени Ненад Боројевић, његов заменик Зоран Томашевић, начелник педијатрије Зоран Бекић, начелница апотеке Ивана Поповић и неколико директора фармацеутских кућа

27. мај 2011 – Боројевић пуштен из притвора

23. јун 2011 – стављена му наруквица за електронски надзор

30. јун 2011 – Боројевић поново ухапшен под сумњом да није пријавио сву имовину

8. јул 2011 – ухапшен по трећи пут, под сумњом да је оштетио институт за 13 милиона динара у поступку набавке бронхо апарата 2006. године

9. новембар 2011 – пуштен по трећи пут из притвора, у кућни притвор уз надзор

----------------------------------------------

Станковић: Утврдити околности смрти

Проф. др Зоран Станковић, министар здравља, рекао је јуче да је објављена вест о смрти проф. др Ненада Боројевића непријатно сазнање.

– Надам се да ће надлежни државни органи утврдити праву истину и околности под којима је наступила смрт професора Боројевића. Изражавам искрено саучешће породици – казао је др Станковић.