Јефтино, па на вересију

ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ – Велики систем "Рзав" који водом снабдева пет градова (Ариље, Пожега, Лучани, Чачак и Горњи Милановац) послује под чудним околностима. Испоручујући привреди и домаћинствима 530 литара воде сваког секунда, а из године у годину умањује свој капитал, јер "производи" губитке.
– Најпре, губитак доноси неекономска цена од 6,78 динара по кубном метру воде коју нам плаћају комунална предузећа. То је више него упола мање од цене која би гарантовала рентабилност. Друго, и тако јефтину воду корисници нередовно плаћају или уопште не плаћају. На крају 2006. године, дуговали су нам 78 милиона динара. Чачак је у томе водећи: троши 60 одсто воде произведене у "Рзаву", а његов дуг чини 80 одсто укупног нашег потраживања, то јест, 56 милиона динара. Следи Пожега са десет милиона и остала три града са по два-три милиона – јада се директор "Рзава" Љубо Лазовић.

Члан Управног одбора "Рзава" Тодор Поповић сматра да УО доноси добре одлуке, али њих спроводи тело које чине председници општина. Да би фабрика воде пословала са "позитивном нулом", цена кубика воде би требало да буде 14,30 динара (за 2007. је планирано тек 7,29 динара).

– Узалудно је дизати цену ако ни овако јефтину воду не плаћају – каже Поповић. – Донели смо одлуку да неплатишама умањимо испоруку за 50 одсто, како би их натерали да измире обавезе, али онда уследе интервенције у стилу "ко вама даје право да грађане поморите жеђу" и одлука остане само на папиру. Зато је водосистем, у протекле две године, имао губитак од 229 милиона динара.

"Рзав" планира да, у овој години, произведе и испоручи 16,5 милиона литара воде и оствари укупан приход од 120 милиона динара. На жалост, предузеће је, поучено искуством, свесно планирало и губитак од 120 милиона и неизвесну судбину 77 запослених учинило још безнадежнијом. Горе од тога је што ће због оваквог односа, једног тренутка, производња воде морати да стане, а локални извори ни изблиза неће надоместити потребе око 150 хиљада становника у овим градовима.

Излаз је, верује се, у градњи акумулације "Сврачково" код Ариља која би упослила 60 одсто неискоришћеног капацитета фабрике воде. А то значи да би се цеви "Рзава" могле наставити до Краљева, Младеновца, Тополе и Аранђеловца – за све би било довољно воде. То је пројекат за државу, будући да сама градња акумулације треба да кошта 60 милиона долара. Излаз је, дакако, и у економској цени воде.

– Одавно се прича о приватизацији "Рзава", помињан је, у том контексту, и један израелски купац. Лично не верујем у могућност да се овај систем приватизује, јер последице би биле несагледиве. Замислите по којој цени би продавао воду приватник; сигурно не би дозволио да послује са губитком и да му се оволико дугује.

Тек да се зна и пример Софије, чији је водовод приватизован. Она је три евра по кубику. Светски рат за воду се, иако необјављен, увелико води.