Болни смртоносни коктели

Коктел лекова који се употребљава за извршење казне над осуђенима на смрт може да изазове парализу, али не губитак свести, тако да осуђеници веома болно пате пре смрти, показују најновија научна сазнања.
Ово откриће базирано је на објављеној публикацији о дејству три лека која се комбиновано користе у Северној Каролини за извршење смртне казне и у њему се наводи мишљење једног професора медицине с универзитета у Мајамију. Он експлицитно тврди да не би требало ни у једном цивилизованом друштву да се овај вид извршења смртне казне примењује. Он је уверен да протокол по коме се комбинују три препарата не обезбеђује брзу и безболну смрт.

Штавише, ово откриће појачава опасност да осуђеници на смрт пате, али да је то немогуће приметити јер су парализовани.

После овог недавног открића начин извршења смртне пресуде суспендован је у једанаест америчких држава, а наставак истраживања о самој процедури комбиновања и давања смртоносне инјекције потврдио је могућност да осуђеник веома много пати јер је у основи овај метод погрешан.

Пре овога начин извршења смртне казне није био научно истраживан, тако да су најновија открића веома узнемиравајућа, а општи став стручњака који су учествовали у овом истраживању гласи да ово никако није хуман начин за извршење смртне казне.

Истраживање је спроведено у организацији противника смртне казне, али је осим ових изазвало бројне полемике не само међу њеним присталицама.

Мада медицински протокол за смртносне инјекције варира од државе до државе, сви се базирају на три састојка у дозама које су и појединачно довољно снажне да изазову смрт осуђеника, чак и када остала два састојка не би деловала.

Први састојак има улогу да потпуно умртви свест осуђеника на самом почетку процеса, као и да га лиши сваког осећаја бола, други паралише мишиће, а трећи зауставља рад срца.

Очигледно је да није баш све тако безболно и хумано, и мада су осуђеници на смрт по правилу извршиоци најтежих и најкрволочнијих кривичних дела, разумљиво је интересовање јавности да им се живот одузме на хуманији начин него што су то и они сами чинили.

На основу медицинског проучавања извршеног над 33 осуђеника, установљено је да су неки од њих били парализовани, али да су могли да дишу, други су упркос инјекцији која је изазвала парализу мишића плакали од бола.

Све у свему, бројна су етичка и медицинска питања која се постављају после овог, од очију јавности дуго скриваног, открића.