Партизан мој дом

Ситуација у Партизану је била таква да су се играчи мање појављивали у јавности последњих недеља, али с почетком припрема то се променило. Свакако, од њих се не очекује да говоре о поделама унутар клуба, нити да се изјашњавају о „потезима“ смењених Младена Крстајића (спортски директор) и Александра Станојевића (тренер), па смо се зато у разговору с голманом Владимиром Стојковићем (29) задржали на спортским темама.

Какав утисак је оставио нови тренер Аврам Грант и по чему је различит од свих тренера с којима сте сарађивали?

Реч је о тренеру с богатим искуством. Радио је у једној од најбољих светских лига и водио један од најбољих светских клубова, Челси. С његовим системом тренинга ћемо се тек упознати када одемо на други део припрема, пошто смо до сада, као и обично на почетку припрема, радили само на пољу физичке спреме.

Шта очекујете од наставка сезоне у који улазите са десет бодова више од Црвене звезде?

Максимално смо мотивисани да се поново домогнемо „дупле круне“. Не размишљамо о великој бодовној предности. Крећемо као да првенство тек почиње. Планираћемо од меча до меча јер само таквим начином размишљања доћи ћемо у ситуацију да држимо судбину у својим рукама и да на крају обрадујемо армију навијача Партизана.

Какви су ваши лични планови и шта би требало да се уради да би се тим пласирао у Лигу шампиона и тамо био тврд орах свима?

Моји тренутни планови су везани за Партизан од кога сам много тога добио и коме и даље много дугујем. У зависности од тога шта се буде дешавало за шест месеци или годину дана, у договору с људима из клуба, заједнички ћемо да донесемо одлуку која ће бити за добробит како Партизана тако и мене лично. Основни предуслов за Лигу шампиона је, зна се, титула државног првака, а на управи и тренеру је да одлуче с којим снагама кренути у нову европску причу.

Шта кажете на конкуренцију на вашој позицији у клубу и репрезентацији?

У Партизану је одлична и здрава конкуренција међу голманима. Радиша Илић је заиста човек за пример с којим је прелепо сарађивати како на терену тако и ван њега. Ту је и Никола Петровић, такође, примерен младић чије време тек долази. Четврти голман Живковић тренутно је на позајмици у Металцу а ради се о великом потенцијалу који ће сигурно за коју годину засијати пуним сјајем. И у репрезентацији имамо добре голмане. У последње време их је промењено неколико, а остаје да се види коме ће бити указано највеће поверење.

Да ли и даље имате посебно обезбеђење, како су се разне претње које сте имали после преласка у Партизан одразиле на вашу каријеру и која је највећа непријатност која вам се десила откако у Партизану?

Због свега што ми се десило од доласка у Партизан и даље је уз мене полицијско обезбеђење. Временом сам се навикао на то, поготово што сам био свестан шта ме очекује када буде обелодањено да ћу наставити каријеру у Партизану. У мору непријатних ситуација најгора је свакако она из Ђенове када је неколико разуларених навијача покушало да уђе у аутобус с репрезентативцима. Не смем ни да помислим шта би се десило да су успели да дођу до мене. Памтићу то док сам жив.

Бранили сте у више клубова (Ц. звезда, Земун, Нант, Витесе, Спортинг, Хетафе, Виган...) а само у Партизану у контунитету браните скоро две године...

У Партизану сам добио једну врсту сигурности, како на терену тако и ван њега. Једноствано, у њему се осећам као код куће што није био случај у претходним клубовима. Људи у клубу су ме подржали кад год је требало и небројено пута доказали да се налазим у сигурним рукама и да брину о мени као што родитељ брине о свом детету.

Какве су вам амбиције у државном тиму, шта можемо у квалификацијама за Мундијал 2014. и да ли ће се Видић предомислити?

Период доказивања је пред свима нама који смо добијали шансу у последње време, а остаје да се види ко ће се најбоље наметнути за место чувара мреже. Максимално ћу се потрудити да обезбедим своје место у државном тиму. Што се квалификација тиче, имамо тешку али и занимљиву групу, самим тим што су у њој и Хрвати. Ипак, прерано је за прогнозе, поготово што се још увек не зна с којим снагама крећемо у нову акцију. Што се тиче Немање Видића, сигурно је да би био велики плус када би се предомислио, јер је мало играча тог формата, не само год нас него и на свету.

Колико сте тренера променили у каријери и колико је отежавајућа околност за напредак једног голмана кад се често мењају клубови и тренери?

С обиром да сам дуго у фудбалу, нормално је да сам променио много тренера, али би било незахвално да издвојим било кога. За напредак сваком голману је неопходно да брани у континуитету а ја сам то имао у Звезди 2005. и сада у Партизану. У иностранству сам, због жеље да будем у форми за репрезентацију, често и исхитрено пристајао да одлазим на позајмице које саме по себи нису добре за играча јер нема исти третман с играчима који су под уговором. Голманима је потребно и до годину дана да би се адаптирали на промене, а ја такав „луксуз“ готово да нисам имао.

Да ли међу вашим пријатељима има више звездаша или партизановаца и с којима се боље слажете?

Другови су другови без обзира за кога играју и за кога навијају, а имам пријатеље и међу звездашима и међу партизановцима, Стефан Бабовић, Бошко Јанковић, Никола Трајковић, Лола Смиљанић, Саша Илић су само неки од њих..

Пошто сте повремено на мети „жуте штампе“, а имали сте прилику да радите у Енглеској, чији су таблоиди оштрији, њихови или наши?

Ту врсту штампе уопште не „конзумирам“ тако да не могу да одговорим на ово питање.

А. Милетић

-----------------------------------------------------------

Меси и Буфон

На питање ко је најбољи фудбалер на свету, тренутно и икада, Стојковић одговара:

„Аргентинац Меси тренутно је без премца. Поред њега за најбољег свих времена сматрам и Бразилца Роналда.“

А кад су голмани у питању...

„Тренутно  је то Италијан Буфон, док за најбољег голмана свих времена сматрам Данца Шмајхела.