Без Србије регионална сарадња нема смисла

Вишеградска група је протекле две деценије постала синоним за успешну регионалну сарадњу, стекавши имиџ својеврсног централноевропског Бенелукса. Чешка Република, Мађарска, Пољска и Словачка, иако су у међувремену постигле првобитни циљ удруживања у Вишеградску групу – чланство у Европској унији – данас и даље успешно сарађују и покушавају своје „рецепт” да пренесу широм Европе, али и ван ње.

Политички директори министарстава спољних послова вишеградске четворке (В-4) прошле недеље су били у посети Београду како би овдашњим званичницима представили све могућности сарадње В-4 и западног Балкана и трансфера искустава које су ове четири земље стекле у међусобној сарадњи. У ексклузивном разговору за „Политику”, политички директори министарстава спољних послова В-4 објашњавају колико је овим земљама регионална сарадња помогла да се суоче са свим изазовима које носе европске интеграције.

Према речима Павела Фишера, политичког директора Министарства спољних послова Чешке Републике, традиционално и историјски Србија има веома важну улогу у овом региону, тако да, уколико је Београд активан у регионалној сарадњи, то ће имати позитивне ефекте на његове билатералне односе са суседима.

„Без Србије регионална сарадња у овом региону нема смисла. Србија има сјајну историју и политички потенцијал да се ангажује у овој сарадњи. Мислим да вам то може отворити нове хоризонте и можете боље сагледати како видите своју улогу у овом делу Европе”, каже Фишер.

Његов мађарски колега Петер Cтараи истиче да, иако је Србија кроз разне регионалне формате већ започела ову врсту сарадње, данас постоји више изазова него пре. „Када смо се ми припремали за приступање ЕУ, тада је владало мишљење да је то један неопходан и незаустављив процес. Сада у Европи можете приметити знатно мање ентузијазма у том погледу и земље које желе да уђу у ЕУ морају да се суоче са тим проблемом. Вишеградска сарадња у том смислу може бити веома корисна јер делите заједничке интересе, заједничке вредности. Ако се Србија више посвети овој врсти регионалне сарадње и добрим односима са суседима, то јој може много донети у њеним европским интеграцијама.”

Упркос многобројним проблемима и ратном наслеђу који оптерећују западни Балкан, политички директор Министарства спољних послова Пољске Јарослав Браткјевич сматра да се ту западни Балкан не разликуje превише од Вишеградске групе коју су такође притискали проблеми историјског наслеђа, граница и етничких мањина.

„Не желимо да изгледамо као ментори, али мислим да ови проблеми могу да се реше, јер смо ми то учинили. На пример, чињеница је да је Мађарска стари партнер Пољске, док је култура дошла у Пољску из Чешке, а Словаци говорe језик који је најсличнији пољском… Та димензија нам је помогла да сарађујемо, а верујем да и ви можете да направите велики продор у сарадњи са вашим партнерима”, истиче Браткјевич. „Разумем да је веома тешко да се тек тако превазиђу све трауме, али то зависи само од ваше храбрости и ваше воље.”

Према речима Петера Михалка, политичког директора Министарства спољних послова Словачке, постојање снажне агенде која се тиче европских интеграција може помоћи земљама да нађу тачке које их повезују и дозвољавају им међусобну сарадњу.

„Ојачавање заједничких интереса ојачава цео регион, а то може бити корак целог региона ка будућности у ЕУ”, каже Михалко и додаје дa Вишеградска група своју подршку Србији и западном Балкану конкретизује кроз финансирање пројеката у овом региону, али и кроз трансфер искуства у реформама и процесу европских интеграција.

Иако многобројни билатерални проблеми оптерећују земље западног Балкана, Петер Cтараи сматра да то не мора дa угрози регионалну сарадњу, бар на основу искуства В-4.

„Билатерални проблеми су на посебном колосеку, тако да нису сметали раду Вишеградске групе. Циљ Вишеградске групе јесте да расправљамо о нашим ставовима на неку тему и да покушамо да нађемо заједничку позицију. Али није увек неопходно да имамо исти став о свему”, каже мађарски дипломата.

Његов чешки колега саветује лидерима западног Балкана да при развоју сарадње имају две ствари на уму – једну практичну, а другу помало филозофску.

„Практична ствар је да ако видите адресар, видећете да не постоји адреса за Вишеградску групу, јер је структура ове сарадње веома сведена и једина институција која постоји смештена је у Братислави. То је Вишеградски фонд који промовише ову сарадњу кроз финансирање пројеката и давање стипендија. Друга ствар је више филозофска – основни изазов за сваку земљу јесте да се суочи са сарадњом са својим суседом, јер су у Европи суседи увек веома слични, а границе су се често мењале у прошлости тако да постоји и историјско и културно наслеђе које нас некад оптерећује”, каже Павел Фишер. „Када једном превазиђете то наслеђе, много вам је лакше да сарађујете чак и са онима који су далеко од вас.”

Ненад Радичевић

-----------------------------------------------------------

Достигнућа Вишеградске групе

Павел Фишер: Вишеградска група је основана с циљем да регионално сарађујемо како бисмо били боље припремљени за преговоре са ЕУ и како бисмо испунили критеријуме. Сарадња се развија и након што смо постали чланице ЕУ. Према мом мишљењу, то су највећи доприноси В-4. Имамо већу тежину када се гласа, глас који се слуша и који се чује и који успева да наметне питања која су нама интересантна.

Петер Михалко: Вишеградска сарадња је успешан пример регионалне сарадње и после 20 година можемо да кажемо да смо постигли опипљиве резултате. Имамо дијалог о многим темама, које се тичу различитих области, а најважније је да унапредимо живот људи у свим областима. На пример, да унапредимо инфраструктуру, па тако имамо договор о изградњи гасовода који иде од југа ка северу.

Петер Cтараи: Уверен сам да је Вишеградска група постала бренд, не само у Европи, већ и ван Европе. Оно што је карактеристично за Вишеград јесте то да и када имамо неки билатерални проблем то никад не утиче на нашу регионалну сарадњу. Кроз наш Вишеградски фонд финансирамо пројекте ван наших земаља.

Јарослав Браткјевич: Верујем да смо успели да обновимо осећај регионалног идентитета, а ту је и осећај поверења. Можемо да имамо другачије погледе на нека питања и унутар ЕУ, али уверен сам да ћемо прво расправити наше разлике унутар В-4, а потом у оквиру ЕУ представити нашу кохерентну позицију – ако је то могуће.