Од естетског до функционалног

Већ је постала пракса у свету и код нас да се напуштени и дисфункционални простори наменски редефинишу, а њихов нови живот најчешће је у функцији представљања различитих пројеката рецентне уметничке праксе. Октобарски салон је протеклих година успешно промовисао алтернативне излагачке просторе, а један од њих је и Јавно купатило на Дорћолу. И овогодишња Мајска изложба УЛУПУДС-а презентована је у овом неформалном галеријском амбијенту. Амбиције организатора подсећају на срећна времена великог ентузијазма и потребе да се ствари помере са мртве тачке упркос техничко-оперативним и тржишним условима, да се потенцира појам креативности и да се нагласи недовољно искоришћен потенцијал примењене уметности у Србији.

Ова амбиција се испољава у избору заводљивог простора друге намене и историје, али и у тематском концепту изложбе чији је наслов "Убрзање" реферира на провокативни савремени феномен и алудира на доминантне процесе информатичке ере.   

Ипак, идеја организатора да се ова, 39. поставка радова примењених уметности освежи и својом концепцијом и презентацијом остварена је делимично. Наиме, применом компромисног дуалног принципа – и тема и конкурс – разводњена је основна стратегија концепта, и изостала је строжа и мање компромисна селекција. Поставка, углавном, прати радове по секцијама (архитектура, керамика, дизајн, сликарство и графика, сценографија и костимографија, текстил и савремено одевање, фотографија, вајарство, историја уметности); тема "Убрзање" афирмисана је у различитим медијима, али су ова два сегмента тема-конкурс спојена јер је "подједнако важан, ревијални део са тенденцијом да се прикаже најквалитетнија текућа годишња продукција чланова УЛУПУДС-а".

Социјалистички принцип тзв. једнакости, жив још из деценија када су наша сталешка удружења имала одређени друштвени значај, није више продуктиван. Зато императив времена данас, и овде, најбоље разумеју млади. Више од синтагме дизајн је свуда око нас, утемељене у Баухаусу и уметничким праксама 20. века, дизајн је у релацији са нашом духовном и физичком околином, и његова социјална димензија је несумњива. О темељним разликама између природе уметничког предмета и природе предмета дизајна, релацији између естетске и функционалне обликовне праксе пишу теоретичари, и ови феномени су увек актуелни. Уметничка пракса Србије у транзицији гура дизајн са маргине да би се сачували професионални стандарди и модел креација-наручилац-реализација, као и значај ауторског дела.

Поред прекобројних експоната на Мајској изложби (200 аутора са око 250 радова) друга замка је и сам простор, јер ни неконвенционалан простор не обезбеђује нов идејни контекст упадљивом броју сасвим конвенционалних радова. Самим тим и поставка се, мање или више успешно, прилагођава габариту и специфичним просторним јединицама Јавног купатила. У контексту афирмације рада у простору издвојили бисмо видео-инсталацију Драгане Дражовић-Илић, која из једног веома провокативног угла истражује феномен дизајна. Велика награда 39. мајске изложбе ове године припала је Ненаду Галантићу за постер "Acceleration – Heart attack/Brainstorming/Epilogue", софистициран рад решен убедљиво и са малим бројем елемената.

Пратеће манифестације: представљање Исидоре Николић, лауреата Велике награде претходне Мајске изложбе, потврђује изузетан ауторски потенцијал који синтетизује пулсације уметности, културе и дизајна. Тродневна тематска поставка "Ципела" (галерија Озон), ауторски избори историчара уметности, представља добар компатибилан пројекат са темом централне изложбе "Убрзање". Нажалост, пратеће изложбе нису временски синхронизоване па ће се последња, плакати Алфреда Лехнера (Галерија Сингидунум), одржати у мају, после затварања централне поставке.

Љиљана Ћинкул