Београд је копча Европе и Истока

У Вуковој задужбини саопштено је да је награду Вукове задужбине за уметност добио Сава Стојков, сликар из Сомбора, за изложбу приређену у априлу 2011. године, у просторијама Музеја Војводине у Новом Саду. Жири је радио у саставу: Драшко Ређеп (председник), Ђорђе Малавразић, Срето Бошњак, Рада Ђуричин, Саша Миленић, Светлана Велмар Јанковић и Светислав Божић. Награда за науку припала је Снежани Самарџији за књигу „Облици усмене прозе”. Жири је радио у саставу: Слободан Грубач (председник), Нада Милошевић-Ђорђевић, Александар Лома, Љубинко Раденковић, Бошко Сувајџић, Марта Фрајнд и Милоје Васић. Обе одлуке донете су једногласно.

Сава Стојков (1925), каже се у образложењу жирија, један је од доајена српског сликарства данас, иде у ред оних наших стваралаца који дуготрајно и понесено вуку идеју блискости с духом народног стваралаштва. Снежана Самарџија је, без сумње, један од водећих проучавалаца историје и поетике усмених прозних облика у српској и европској фолклористици. Књига „Облици усмене прозе” представља још једну потврду највиших научних и стручних квалитета њеног рада на проучавању српских усмених умотворина и чини изузетан допринос српској науци о књижевности.

О „Даници” за 2012. годину, коју објављује Вукова задужбина, говорио је Миодраг Матицки, председник Вукове задужбине и главни и одговорни уредник „Данице”. Вук Ст. Караџић покренуо је „Даницу” 1834. године. У новој серији, српски народни илустровани календар, излази деветнаест година. Овогодишња „Даница”, објашњава Матицки, тематски је посвећена годишњици Првог балканског рата (1912–2012) и ослобађању Старе и Јужне Србије, значајним догађајима српске историје који су били у знаку вековне тежње српског народа за обновом своје државе.

У одељку „Осветљења” Предраг Ј. Марковић пише о историјским датумима који су били успешни или неуспешни у настојањима да се обнови српска државност. Јелка Ређеп нам осветљава трагичну судбину грофа Ђорђа Бранковића (1845–1711) који се читав век пре Првог српског устанка залагао за идеју обнове српске државе и то платио сужањством до смрти, о чему је Милорад Митровић испевао потресну песму „Државни сужањ у Јегри”. Светлана Велмар Јанковић је приложила последње поглавље своје визије српске историје, преломљене кроз призму вековног Београда као копче Европе и Истока.

Славко Терзић осветљава догађаје који су се збили у Балканским ратовима, а Будимир Поточан то поткрепљује документарним фотографијама Ристе Марјановића, док Видосава Голубовић приближава слику ослобођене Јужне Србије у путописима Станислава Кракова.

За „Даницу” пишу и Миливој Анђелковић, Радован М. Маринковић, Мићо Цвијетић, Станиша Војиновић, Валентина Питулић, Живојин Ракочевић, Радомир Стојановић, Драшко Ређеп, Љиљана Стошић, Ђорђе Перић, Милан Радуловић Радуле, Миливој Ненин, Димитрије М. Калезић, Милка Ивић, Зоран Ракић, Миодраг Матицки, Душан Д. Алемпијевић, Јованка Симић, Анка Жугић…

И ове године, четврти пут, објављена је и „Даница за младе”. Представљен је и нови број листа „Задужбина”.

Небојша Кузмановић, начелник за друштвене делатности општине Бачка Паланка, најавио је одржавање научног скупа, 3. фебруара, у Бачкој Паланци, с темом: „Бачка кроз векове – слојеви култура Бачке”.

----------------------------------------------

У знаку Иве Андрића

У Малој сали Задужбине Илије М. Коларца, сутра у 19,30 часова, „Даницу”, за 2012. годину, која је посвећена љубилејима Иве Андрића, представиће: Миодраг Матицки и Нада Милошевић Ђорђевић, учествују и аутори прилога: Јелка Ређеп, Предраг Ј. Марковић, Светлана Велмар Јанковић, Љубинко Раденковић, Славенко Терзић, Жарко Рошуљ, Гордана Малетић и Миодраг Јакшић, а у уметничком програму Рада Ђуричин и Бојана Николић.