За кога ће она да гласа

Да ли сте икада размишљали о томе да се кандидујете на изборима? Да, ви лично. Сада је, наравно, касно, спискови су предати, гласноговорници и челни људи странака свесрдно покушавају да убеде такозване "неопредељене " да су, ето, баш "они право решење за миракулозни бољитак нашег живота". Па, ако нисте кандидат, питам се како реагујете на њихове кампање, јесу ли вам већ досадили и дозлогрдили са пригодним појављивањем међу ситном децом и куцама и мацама, да ли бисте најрадије законом забранили коришћење електричне гитаре у саморекламерске сврхе, и јесте ли приметили оно најакутније: Где је концепт програма? Да ли бисте могли да наведете три најважније тачке програма било које странке? И за кога ћете (ако ћете) уопште и гласати. Ако приупитате вашу лепшу половину видећете да се ствари полако отимају контроли... Она има своје фаворите…

У виртуелном свету у коме, по правилу, политичари живе, верни тим најближих сарадника ће свакако покренути машинерију посебних адвертисинг агенција (обично франшиза страних компанија, дакле потпуно различитих репера када је реч о томе шта би службеника из Сијетла или брокера из Лондона у односу на аутомеханичара из Сурчина или лекара опште праксе са Палилуле изазвало да гласа за добро представљеног кандидата, односно програм његове странке). Већина ће пуцати на циљну групу на коју ионако рачуна, али ће покушати и да некако заведе и поменуте неопредељене.

А како ? Модерним приступом, који вам каже да баш ви, ето, верни читалац ове стране, сами, неговањем сопствене индивидуалности и интелектом, уз малу помоћ странке, можете све да промените. То је тачно само до тачке где се кези извештачени осмех демагогије, знате, или већ добро познати српски квазипатриотски приступ. И, где смо? Стигли смо до тренутка у коме је потребно да позовете ваш спас, вашу љубљену, ону која вас и највише нервира и најнежније љуби, па је лепо питајте: – Је ли, кад их овако гледаш, за чију би странку гласала?

Постоји могућност да целу тему одбаци с презрењем, али, ако имате среће, сигурна сам да ће коментари бити у стилу неког од многобројних модних жирија (још једне разбибриге која служи за постепену лоботомизацију читалаца жељних исмевања оног другог), где ће, потпуно сам уверена, прво место делити Борис Тадић и Чеда Јовановић. То не значи да ће оне обавезно гласати за ове странке, али доказује да је лидер странке нужно мужеван и пријатан за око (када би ова двојица расподелила правилније килограме били би заиста таман. Засад Чеда нема времена за неопходну масу, а Борис је некако занемарио дефиницију, а маса му остаде). Затим ће вам рећи да је, кад је први пут видела Динкића на билборду помислила да је то његова бака. Није, то је само не баш сјајно изведен фотошоп. Коштуница, помно слушајући људе из агенција које служе да од вас направе чудо, уз које иду модни гуруи спремни или да стварно изведу чудо или да некога обрукају, некако брже реагује. Поново су га подсетили да су му очи необично налик Ал Паћиновим, па као да се мало разбудио, па исправио, па квалитетно одело оденуо... нема шта, други човек. Али се нико није сетио да, при набрајању свих успеха владе а који су нам, зар не, драматично побољшали стандард, услове живота, мало провежба дикцију, односно модулацију његовог гласа. Ваљда и ми можемо да чујемо све о тим успесима с нешто мало више ентузијазма, с одступањем тона за бар половину? Овако то више уводи у неку врсту полусна, равно, готово одсутно.

Тако: драги мушкарци који сте пропустили да будете кандидат на овим изборима а сањате да једног дана дотерани стигнете у Скупштину и кројите нам капу, прво себе добро погледајте у огледало. Ако већ морате малецно да нас лажете, чините то нежно и дискретно. Борите се да нам капа коју нам скројите бар одговара по броју, да нам не буде хладно и да се не осећамо као потпуни идиоти. Не напуштајте идеје које вас чине човеком и не дајте да вас поједе глиб просечности и страха да ће се нешто десити ако мислимо својом главом.