Главни актери суђења

Троје судија Специјалног суда, заменици специјалног тужиоца за организовани криминал и адвокати оштећених и оптужених ући ће у историју српског правосуђа као актери "процеса века".
Пресуду оптуженима за убиство српског премијера изрећи ће председница судског већа Ната Месаровић. Она је била члан већа од самог почетка процеса, а одлуком колегијума судија Специјалног суда изабрана је на место председавајућег судском већу јер је претходни судија Марко Кљајевић 28. августа прошле године поднео захтев за разрешење. Судија Месаровић је заправо судија Врховног суда Србије, али је од тог суда делегирана у Посебно одељење за организовани криминал Окружног суда у Београду.

Судија Радмила Драгичевић-Дичић, која је села на упражњено судијско место, била је члан већа у процесу за убиство Ивана Стамболића и покушај атентата на Вука Драшковића у Будви. Као члан ванрасправног, такозваног КВ већа, била је упозната и са процесом за убиство премијера. Била је председник већа на суђењу судији Врховног суда Љубомиру Вучковићу, затим групи доктора Милана Зарубице, оптуженом за производњу наркотика, као и Младену Далмацији, окривљеном за трговину људима. Била је и члан већа на суђењу "Макиној групи".

Трећи члан судског већа, судија Милимир Лукић, од почетка је у поступку против оптужених за убиство српског премијера. Лукић је председавајући судија у поступку који се води против чланова такозваног "земунског клана" који су оптужени за неколико убистава, отмица и друга тешка кривична дела. Председавао је судским већем које је водило поступак против десеточлане групе из Панчева чији члановима су изречене вишегодишње затворске казне због трговине људима.

Тужиоци

Јован Пријић је 4. марта 2003. године именован за специјалног тужиоца за борбу против организованог криминала. Написао је оптужницу за убиство премијера, али је пред судом заступао тужилаштво тек од новембра 2005. године, после хапшења заменика тужиоца Милана Радовановића и одласка у адвокате другог заступника тужбе Небојше Мараша.

Пријић је, од самог именовања, био често критикован у медијима. Као једна од најозбиљнијих примедби, била је чињеница да је "пала" оптужница против чланова такозване групе Жељка Максимовића Маке, оптужених за убиство полицијског генерала Бошка Бухе. Пријићу се, између осталог, замерало и на неким "гресима" из прошлости. Пребацивано му је да је био члан ЈУЛ – а, затим да је као заменик окружног тужиоца у Зрењанину 2000. године поднео прекршајну пријаву против дневног листа "Данас" и да је као заменик републичког јавног тужиоца стопирао кривичну пријаву коју је тадашња Демократска опозиција Србије због изборних крађа поднела против бившег окружног тужиоца у Суботици Бисерке Крпић.

Иако му је двогодишњи мандат специјалног тужиоца истекао 23. јула 2005. године, на коначну одлуку о Пријићевом статусу чекало се четири дана дуже. Смена првог "српског Елиот Нета" поприлично је "узбуркала" статичну српску јавност.

Адвокати

Одлука републичког јавног тужиоца Слободана Јанковића да смени Пријића оставила је, чинило се, места за отварање многих питања. Најпре, зашто Јовану Пријићу, човеку који се први нашао на месту специјалног тужиоца за организовани криминал и који се први ухватио у коштац са свим што та функција доноси, није продужен мандат у току најосетљивијег дела судског поступка против оптужених за убиство српског премијера Зорана Ђинђића.

На чело специјалног тужилаштва дошао је Слободан Радовановић. Милану Радовановићу се судило због одавања службене тајне о афери корупције у Врховном суду. После месец дана проведених у притвору, Радовановић је пуштен да се брани са слободе. Почетком марта прошле године изнео је своју одбрану, али крајем марта изненада умро од срчаног удара.

У судске анале ући ће и имена пуномоћника оштећених Рајка Даниловића, Срђе Поповића, Боже Прелевића и бранилаца оптужених Слободана Миловојевића, Ненада Вукасовића, Миодрага Рашића, Желимира Чабрила, Александра Поповића, Александра Зарића, Вељка Делибашића, Оливере Ђорђевић, Крсте Бобота, Горана Петронијевића, Жељка Грбовића и Александра Ђорђевића, који су на крају суђења изнели завршне речи своје одбране.