Убрзани Интернет

Интернет ће ускоро знатно убрзати свој ход, захваљујући новој врсти светлосних (оптичких) молекула које су осмислили и испитали научници из три земље – Кине, САД и Белгије.
Новонастали органски молекули или хромофори делују снажније на светлост и обратно него икоји истог порекла до сада. И то их увршћује, а и остале сродне (створени на исти начин), у прве такмаце за свакојаке оптичке намене, као што су прекидачи (switche), везе, меморије и холограми.
Кинески хемичари су их склопили вештачким поступком (синтеза) према проценама америчких физичара, а својства проверили белгијски хемичари. У обећавајућем подухвати учествовали су Кинеска академија наука, Вашингтонски државни универзитет и Универзитет у Лувену.

"Испољили су боље одлике него ма који икада, због чега смо и те како узбуђени", кратко је објаснио Марк Кјузик са Универзитета Вашингтон.

Кинеска пошиљка

Откако су оптичке технологије седамдесетих година прошлог века изазвале велику пажњу, стручњаци су се упињали да побољшају материјале који пропуштају светлосне зраке. Малочас поменути Марк Кјузик је 1999. открио коначну границу узајамног деловања светлости и материје. Он је наставио да показује да су сви молекули у то време проучавани пре установљене препреке. Чак и са 30 пута већом оптичком снагом коју су допуштала теоријска разматрања.

Најновија врста надмашила је дугоодолевајући врхунац, испољивши 50 одсто боље одлике од свих познатих, што наговешћује веће искоришћење светлосне енергије када се преобрати у жељени облик.

Почетком 2006. године Марк Кјузик је, са сарадницима, обелоданио теоретске смернице описујући устројство (структура) молекула који би надмашили знана ограничења у међуделовању (интеракција) са светлошћу.

Коен Клајс, хемичар са Универзитета Лувен, осмислио је проверу (тест) – названу Рајлијево хиперрасејање – да би мерио молекуле које су му слали из свих крајева света. Сврха подухвата била је да се схвати који испуњавају препоруке Марка Кјузика.

Пошиљка од седам коју му је послао хемичар Јуксиа Џао из Кинеске академије наука нарочито је обећавала. Када су темељно проучени, два су исказала велику моћ у додиру са светлошћу каква ни код иједног другог није раније уочена. Другим речима, били су у највишем складу са препорученим мерилима.

Уткани у полимере

Дотични склоп појачава својство, стручно прозвано "суштинска хиперполаризација", које одржава како се лако електрони преобраћају када молекул посредује у сједињавању два фотона (светлосна честица) у један. И то делање је, у ствари, основа оптичког прекидача.

Остали научници из овог подручја су означили велики продор, који им је измицао две деценије, као камен темељац будућих примена. Светлосна обрада података добиће снажан подстицај.

Раније су се проучаваоци трудили да изгладе прелазак електрона из молекула у молекул, данас је очевидно да малени судари и застоји убрзавају проток. У све ово умешана је, наравно, квантна механика.

Уколико погледате електрон, помислићете да је то сићушна, голим оком невидљива лоптица која се креће унаоколо. И тако би требало да буде, ако се посматра очима класичних физичара.

У (квантној) стварности мајушних честица, међутим, он је истовремено на два и више места. А то значи да је у стању да омета самог себе. Делујући на те поремећаје (блиски сусрети), изазивате да се на појединим местима нагомилају и избегну међусобно сударање. Управо су кинески хемичари то постигли, створивши молекуле с више испупчења или нагомилавања. Прорачуни потврђују да што их је више, молекули имају боља својства проводљивости.

Да би се склопиле прве справице (оптички прекидачи и слично), овакви молекули морају да се уткају (утисну) у некакве материјале. Најпривлачнији су чисти полимери који се извлаче у танушне филмове или влакна којима се касније пресвлаче интегрисана кола или чипови.

И ето одгонетке зашто ће Интернет доживети кудикамо веће убрзање протока података.