Несавршеност суперхероја

У свету глобалног загађења насиљем, просечном конзументу животних и филмских акција, сваштарија и ступидарија, филм више о Спајдермену, трајније не значи ништа. Насупрот томе, његовим творцима из моћног холивудског студија, "Спајдермен 3" значи много –  зелених доларских новчаница које се већ у првим данима приказивања овог филма броје на милионе.

Додуше, у трећи наставак из серијала "Спајдермен" потрошено је много, он тренутно службено важи за најскупљи филм икада снимљен, па је логично да се сада граби са биоскопских благајни широм света како би се у кратком року повратило уложено, и уз то и добро зарадило. На гледаоцу је да се овој тренутној планетарној акцији прикључи или не, у зависности од тога колику количину љубави и идолопоклонства гаји спрам овог филмског суперхероја, који је прво рођен као јунак култних Марвелових стрипова што их многи, сада већ времешни "дечаци", и даље љубоморно чувају на својим кућним полицама. Наравно, и у зависности од тога на којем се месту на личним топ-листама суперхероја Спајдермен налази. Испред, или иза Бетмена и Супермена.

Као човек чијим венама тече мутирана крв и као јунак који је спона између људског и фантастичног, за многе је Спајдермен на првом месту, у односу на витеза осветника Бетмена који се против зла бори као човек ојачан технологијом или Супермена – хуманоидног ванземаљца неограничене доброте. Такви су жељно ишчекивали нове авантуре и акције лика којем је редитељ Сем Рејми посветио једну од успелијих филмских адаптација стрип-жанра о суперјунацима.

Трећи "Спајдермен" се сасвим верно и довољно логично наставља на визију онога што је Рејми успоставио у прва два наставка (боље или горе, нек пресуде фанатици) овог ескапистичког серијала. Човека паука Питера Паркера (Тоби Мекгвајер), сада затичемо уљуљканог у успешно успостављену равнотежу између личног и "пословног" живота. Постао је самоуверен, а самоувереност зна да засмета, поготово у односу на Паркерову љубав Мери Џејн Вотсон (Кирстен Данст), нерешене односе са бившим пријатељем Харијем (Џејмс Франко) и у односу на нове зликовце и црни, ванземаљски симбиотски организам, који му отвора врата ка мрачној страни властите личности.

Потенцијална привлачност новог Рејмијевог ишчитавање Спајдермена лежи у несавршеној људскости главног лика. И управо је у томе главна "цака" новог филма, из које се црпи прегршт мотива за филмско истраживање у акционом и у психолошком смислу. Док су му непријатељи све бројнији и моћнији, Спајдермен самом себи постаје највећи супарник. О томе се распреда кроз три фабуларне линије, у дуга 140 минута, уз низ акционих секвенци, често понављајућих и разводњених.

Од свега у филму најзанимљивија је трансформација Питера Паркера од добричине који супарнике и зликовце приводи правди, у мрачног, арогантног заводника који пресуђује непријатељима. Нису незанимљива ни два, до сада најстрашнија, злочинца Сендмен (Томас Хејден Черч у улози негативца који може по жељи да мења облик, величину и форму ) и Веном (Тофер Грејс као Паркеров колега супарник), као ни нове, напредније играрије холивудских магова компјутерске анимације. Но, све је то накратко и уз чести отужни укус већ виђеног. Али, шта је ту је, и суперхерој мора од нечег да живи. Очекује се и четврти наставак.