Историја из приватног угла

Центар за визуелну културу Музеја савремене уметности вечерас од 19 сати, у великој сали Студентског културног центра, приказује премијерно четири документарна филма и један видео-рад – продукт радионице реализоване под истраживачким пројектом „Од дионизијског социјализма до предаторског капитализма”. Како објашњава Зоран Ерић, један од аутора пројекта (други је Стеван Вуковић) учесници филмске радионице су кроз тимски рад и сталне преиспитивачке разговоре, под стручним надзором ментора Желимира Жилника, истраживали културне токове у Србији и Југославији претходних пола века, бавећи се личним причама, малим јунацима и њиховим доживљајима стварности која се мења.

– Један велики период наше историје, који карактерише ход од социјализма до капитализма, у разним њиховим видовима, био је претпоставка нашег истраживања. Оријентација је била усмерена на то како се може доживети и интерпретирати један историјски наратив. Јер, за нас историја није нешто што је дато и што треба прихвати здраво за готово. Њу треба истраживати кроз личне приче које су се дешавале у распону тог времена, које теоријским оквирима и дају смисао.

Како прича Ерић, сви аутори филмова припадају „посттитовској” генерацији, за разлику од Жилника, њега лично и његовог колеге Вуковића, па је њихов скоро двогодишњи рад био више него занимљив. Такви су и резултати тог „дружења”. Сарадња са Жилником, који се својим ауторским и педагошким радом наметнуо као неко ко је идеалан за овакав пројекат, била је драгоцена, додаје Ерић,

– Наши млади аутори фокусирали су се на приватни угао, на приче кроз које провејавају различити проблеми – ударништво, радне акције, тетовирање војника ЈНА, урбана трансформација приградских насеља, реституција. У филмовима је видљива велика доза разочарења старијих генерација, које данас не виде кохезију и елан који је постојао док су они били млади, док данас неки млади људи такође мисле да су преварени. Осим тога што је приметно другачије емотивно инвестирање у време у којем се живело тада и живи данас, свим јунацима ових прича заједничко је да су разочарани и депримирани.

Публика ће моћи да види филмски мозаик оформљен од следећих радова: „Лопата је мала” (Романа Вујасиновић и Немања Бабић), „Како сам остао без крила” (Иван Тасић), „Makiš City” (Ивана Тодоровић), „Конац, игла, мастило” (Марија Ђорђевић) и „Таштина својине” (Александра Спасов и Марко Павловић).