Важно је осмислити крај

Не мора човек бити земљорадник или монах да би живео у складу са самим собом и са природом: то што се од неонских светала градова не виде увек звезде, није изговор да се не помисли, барем понекад, на циљ и сврху пута.
Сувише је лако упасти у замку активности и преоптерећености животом; уколико није јасно куда и зашто идемо, може да се деси да нам на крају живот и прикљученија изгледају као бесправна градња: нешто смо хтели, па смо се предомислили, па преправили, па срушили и направили ново, па додали... Ко није сигуран да ли је то добро или лоше, нека прошета по насељима ван београдског старог језгра.
Зато је важно осмислити крај, замислити свршетак.

Све ствари настају два пута: прво у уму, а затим и у реалности, свакој физичкој креацији претходи ментална: кројач прво замисли и испланира одело пре него што га сашије, пејзажни архитекта сигурно не баца насумице овде жбун, овде фонтану, овде ред љиљана, а тамо зимзелено дрво.

Када имате визију свршетка, онда на ту осу можете поставити све остале своје жеље и планове, свакодневне догађаје и околности: друга навика ефективних људи по Кавијевом методу, навика визије баца сасвим другачије светло на све што смо до сада урадили, на нашу позицију у животу, и осветљава искоришћеност потенцијала – има ли талената које нисмо употребили? Има ли циљева које нисмо досегли, постоје ли "слепе мрље" у животном ткању?

Једна од вежби коју на обукама практикује компанија FranklinCovey Србија (на адреси www.franklincovey.co.yu) састоји се у задатку: замислите да овог тренутка имате један месец живота.

Пробајте ово и сами код куће, у некој дубокој и мирној ноћи, замислите шта ће о вама причати једног дана када вас више не буде. Ово је добра ментална вежба за дефинисање улога које имамо у животу (сви смо ми, поред тога што смо шефови, директори или запослени, и комшије, пријатељи, родитељи, партнери, нечија деца...).

– Ово је поступак који лако открива нашу суштину – по чему желимо да нас памте. Треба да искључимо аутопилота, да пристанемо да будемо сами свој програмер и да напишемо сопствени програм, независан од очекивања, понашања или става околине. Потребно је, наравно, прво препознати те "туђе програме". Ефикасност, ако смо на погрешном месту, јесте као када сте одлични у брзом пењању на лествици успеха, али је она ослоњена на погрешан зид. Ефективни људи креирају свој живот, они осмисле исходе пре него што почну да делају – каже професор Данило Голијанин, директор FranklinCovey Србија.

Препоручљиво је забележити своје циљеве на папир јер то је врста уговора са самим собом.

Без панике: све је подложно променама. Сасвим је у реду да с времена на време ревидирате курс: људи се мењају, околности се мењају, зашто би ваша лична мисија, то што желите да постигнете остајало заковано као да је записано у гранитној плочи.

Стивен Кави, аутор "7 навика ефективних људи", препоручује да се о личној мисији мисли једном годишње, као о новогодишњој резолуцији (сад је час!). Изјава личне мисије може да вам помогне да заузмете исправан пословни курс.

– Да бисте уопште могли да се мењате потребно је да поседујете непроменљив осећај о томе ко сте, чему стремите и шта су ваше вредности – тврди Стивен Кави.

Исто важи и за компаније – недостатак дефинисаних и јасних циљева води тумарању у магли.

Навику извршавања одлука могуће је и усвојити и мерити: слично коефицијентима интелигенције и емотивне осетљивости (IQ и EQ), xQ™ је мерило способности организације да изврши (execute) своје стратегије и планове и претвори их у резултате. Овај метрик је установљен на испитивању више од 11.000 стручњака у 10 функционалних области у 10 индустријских грана.

-----------------------------------------------------------

Стремимо ли сви ка истом циљу

Према скорашњем испитивању централе Franklin Covey 23.000 запослених на кључним позицијама у индустрији, тек сваки други био је задовољан резултатима на крају радне недеље.

Упркос свим технолошким предностима, иновацијама и заиста моћном тржишту, испоставило се да већина запослених не сеже ка организационим циљевима компаније за коју раде: нити су испуњени нити их посао радује.

Зато што не постоји јасан увид у најважније циљеве компаније, запослени пате од губитка воље за послом, осећају се спутано и заглибљено, расејани су, а атмосфера на радном месту одише недостатком поверења! Мањак смисла и сврховитости прекрива се ситним свакодневним обавезама које захтевају моменталну пажњу, али су безначајне са становишта организационих циљева. Такође, доста времена отпада на рвање са бирократијом и испуњавање образаца, на непродуктивне састанке и трице. Видите ли себе?