Грејање возила обавеза превозника

Обавеза путника који се возе аутобусима Градског саобраћајног предузећа су добро позната – дужни смо да уредно платимо карту, валидирамо је у валидатору и усвојимо правила каква, кажу, постоје у многим европским државама. Која су права нас који свакодневно мењамо више превоза, чекамо аутобусе на минус 15, гурамо се у препуним возилима и пречесто мрзнемо јер у њима нема грејања. Шта кажу прописи и коме се жалити ако их запослени у јавном превозу крше истраживала је екипа „Потрошача”.

Право корисницима јавног превоза у Београду, делом гарантује Закон о превозу путника у друмском саобраћају, а делом Одлука о јавном линијском превозу путника на територији града Београда ( Сл. лист града Београда бр. 61/09, 11/11 и 55/11)

ПРАВА И ОБАВЕЗЕ ПРЕВОЗНИКА

У систему градског превоза се не налазе само возила ГСП, већ и возила приватних превозника на линијама које су добили на градском конкурсу, као и БГ воз и минибусеви и за све њих важе иста правила.

а) Члан 30. став 3. Одлуке јасно прописује да на температурама испод плус 10 степени возила морају бити загрејана док, у летњем периоду, возила морају бити проветрена и расхлађена, уколико поседују системе за расхлађивање. Није прецизиран појама „загрејана”, али, претпостављамо да температура мора бити изнад 10 степени.

б) На предњој страни возила мора бити исписан број линије и назив терминала у смеру кретања, а на задњој и улазној страни возила, исписан број линије.

в) Превозник је дужан да, приликом обављања линијског превоза у сваком возилу поседује фотокопију издатог и овереног реда вожње, са печатом и потписом овлашћеног лица превозника (верујемо да ово нисте знали).

г) У случају прекида саобраћаја због квара возила превозник је дужан да путницима омогући да са истим картама наставе започету вожњу другим возилом.

д) Превозник је такође дужан да закључи уговор о осигурању путника у јавном превозу од последица несрећног случаја, у складу са Законом о обавезном осигурању. Уз то је дужан да на видном месту у возилу и назначи податке о закљученом уговору о осигурању, а нарочито назив друштва за осигурање и права путника по основу тог уговора. Одлука не каже за кога то треба да буде видно место. Возача или путнике, те ми претпостављамо да су у питању ови други.

И возачи у возилима имају обавезе и то:

– да возило заустављају на свим стајалиштима према регистрованом реду вожње и да приликом заустављања отворе врата,

– да дозволе улазак и излазак путника само из прва два возила, уколико дужина стајалишта омогућава истовремено заустављање више возила,

– да возило заустави на посебно одређеној и обележеној површини на терминалу и да омогући путницима улазак у возило одмах по пристајању, осим у возилу које је у резерви или у квару а заустављено је на површини резервисаној за то,

– да покрене возило тек када се увери да су сва врата затворена,

– да за време рада носи ознаку са називом превозника и идентификационим бројем и службено одело,

– да не пуши у возилу,

– да се стара о одржавању реда у возилу,

Осим обавеза, возачи имају и одређена права, те могу да не дозволе улазак у возило следећим особама:

– лицу које је видљиво под утицајем алкохола,

– лицу оболелом од заразне болести (како ли се то процени?),

– детету до шест година старости ако није у пратњи одрасле особе и

– лицу чији пртљаг може изазвати повреду путника или оштећења аутобуса.

Возачи не смеју користити мобилни телефон у току вожње. Све оно, што важи за остале возаче у саобраћају, важи и за возаче јавног градског превоза. За непоштовање наведеног су предвиђене санкције о којима ћемо нешто касније.

ПРАВА И ОБАВЕЗЕ ПУТНИКА

Не треба да подсећамо да су путници у обавези да поседују важећу карту за вожњу и да је приликом уласка у возило валидирају. Ко то не уради, имаће посла са контролорима и овлашћеним лицима. Како уз ову Одлуку иде и Правилник о тарифном систему у јавном линијском превозу путника на територији града Београда (Сл. лист града Београда бр. 30/11 и 58/11), покушаћемо да докучимо ко је контролор, а ко, овлашћено лице.

Подсетићемо вас на један од текстова „Потрошача” у коме смо писали о службеним лицима која имају законско право да траже личне исправе на увид то је била редовна полиција и комунална полиција. Дакле униформисана лица са легитимацијом чија је униформа и легитимација до детаља прописана важећим подзаконским актима.

Враћамо се на Одлуку и Правилник. Лица која проверавају валидност карте за превоз се, како у Одлуци тако и у Правилнику, називају „контролори” и „друга овлашћена лица”.

Било би добро да град мало јасније дефинише појам контролора, а нарочито овлашћених лица, њихову евентуалну униформу и изглед легитимације за проверу карата у возилима јавног градског превоза.

Када је у питању провера идентитета особе затечене без возне карте Одлука и Правилник су сложни, те се, цитирамо, наводи –

„Уколико путник не поседује возну исправу, односно одбије да је преда на проверу, дужан је да овлашћеном лицу пружи податке о свом идентитету.” (члан 22. став 2. Правилника). Обратите пажњу да се не помиње давање личних исправа на увид.

Ко нема валидну карту или је није валидирао дужан је да на лицу места плати доплатну карту, па може наставити вожњу. Онај ко не жели или не може да плати доплатну карту, узима опомену од овлашћених лица и дужан је да напустити возило.

ШТА СЕ МОЖЕ УНЕТИ У АУТОБУС

– ручни пртљаг, дечја колица, инвалидска колица, ловачку или спортску опрему (пушку у футроли без набоја, скије, прибор за риболов и слично) и други пртљаг који својим димензијама и својствима не угрожава сигурност путника.

– За разлику од међуградских превоза, у градски превоз у Београду можете унети пса који није виши од 40 центиметара и мачку и то у посебном носачу који се назива „транспортер”. Период када је ово дозвољено је од 09.00 до 13.00 часова и 18.00 до 24.00 часа. Наведено не важи за дресиране псе, водиче слепих лица.

КО ЈЕ НАДЛЕЖАН ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ОДЛУКЕ И КОМЕ СЕ ЖАЛИТИ

Надлежни орган је организациона јединица Градске управе надлежна за послове саобраћаја, која се у граду Београду зове: Секретаријат за саобраћај. Но, инспектори функционишу при Секретаријату за инспекцијске послове. Већина користи назив „саобраћајни инспектор”, па ћемо га и ми овде користити. Ту су и комунални полицајци да заведу ред међу путницима. Претпостављамо да су то једина овлашћена лица у смислу ове Одлуке.

Казне предвиђене за превозника који се не придржава одредаба ове одлуке су знатне и крећу се у распону од: 50.000 динара до 1.000.000 динара. Предвиђене су и казне за возаче возила и путнике. За обе категорије 2.500 динара на лицу места.

Путници који немају исправну и важећу исправу могу бити кажњени наведеним износом ако га у таквој ситуацији затекну саобраћајни инспектор и комунални полицајац. Уколико путници не плате наведену казну у остављеном року или раде оно, што смо навели као забрањено, сачекаће их казна у распону од 2.500 до 75.000 динара.

---------------------------------------------------

Бројеви телефона саобраћајне инспекције: 2754-797, 3309-410.

Комуналну полицију можете добити на следећим телефонима оперативног центра који ради од 00 до 24 часа: 2453-158, 2453-159, 3448-223.