Пут у порнотопију

Који је најуноснији бизнис на Интернету и који је бизнис највише подстакао развој Интернета? Од свих могућих одговора, најтачнији је, како тврде упућени, само један: порнографија.
Иако ће сви рећи да знају шта је порнографија, тешко је сложити се о њеној прецизној дефиницији и граници која је раздваја од еротике. Основно што их разликује јесте то што је еротика увијена у обланду уметности, док је порнографија директни, сирови призор секса, било да је реч о писаној речи, предмету, статичној или покретној слици.

Могло би се рећи и да је црта раздвајања и у томе што је порнографија индустрија, а еротика није. Обе су пратиље цивилизације, али је, као нешто недолично, порнографија први пут криминализована тек у викторијанској Енглеској, 1875.

То, наравно, није зауставило њен поход: присутнија је него икад, предмет је културе, историје, биологије, социологије – и технологије.

Она је данас најпрофитабилнији сектор "сајбер" економије: обрт ове гране се процењује на две и по милијарде долара (глобални промет свеукупне индустрије секса је близу 60 милијарди). Ако се на Гуглу, најчешће коришћеном претраживачу Интернета, зада реч "порн", добиће се око 93 милиона страница. Од тога, на српском их је око 33.000. Нису, разуме се, све са порнографским садржајем, али већина јесте.

Internet Filter Review тврди да је на мрежи данас 4,2 милиона порно-сајтова (12 одсто од укупног броја) са преко 370 милиона страница. Интернет претраживачи, према овом извору, дневно добијају 68 милиона упита на ове теме (свако четврто претраживање). Месечно се преко индивидуалних система за размену (P2P) "довуче" 1,5 милијарди порнографских датотека.

Социјалне димензије ове статистике су подједнако импресивне. Моћ порнографије је у стимулисању сексуалног узбуђења и подстицању сексуалне жеље: оно што је некада било тешко набавити, уз велики ризик и немалу цену, што је прелиставано или гледано уз велику грижу савести, сада је инстант доступно, у много случајева бесплатно, у готово бескрајном обиљу. "Порн је постао нова дрога коју деца знају боље да користе од својих родитеља, дрога доступна 24 сата дневно, која ствара нову генерацију зависника који никад неће успети да је избаце из своје главе", чуло се недавно у расправи о овој теми у једном комитету америчког Сената.

"Имате 18 година, хормони су вам ван контроле, а обиље лепих жена је баш испред вас у свим замисливим сексуалним позама" – то је профил младог зависника. Кад год је компликовано доћи до правог партнера, на компјутерском екрану је дигитална замена. Интернет-порнографија тако постаје алтернативна реалност, њено обиље поплочава пут ка "порнотопији", имагинарном рају секса, у коме нема ограничења стварног света. "Упознала сам много младих људи који не могу да се снађу у односима са женама, али без икаквих проблема овај проблем решавају на Интернету", оцењује др Урсула Атман, Американка, чије је занимање "сексуални терапеут".

Социјалне последице чињенице да се млад свет са сексом упознаје кроз порнографске садржаје (и узоре) тек се наслућују. Први пут људи су суочени са тиме да су моћ и привлачност слика надјачале снагу и атрактивност призора нагих жена: права нагост се претворила у лошу порнографију. Из секса као да је коначно протерана сва романтика и мистерија: времена када није било телефона, телевизије и Интернета и када је само поглед на обнажено колено или дубљи деколте могао да изазове навалу крви давна су прошлост.

Можда и због тога висови које је достигао овај феномен могу да буду и почетак његовог пута низбрдо – преобиље стимуланса почиње да отупљује чула; уместо да ослобађа ерос, порнографија у превисоким дозама почиње да га разводњава.

То онда води ка новим изопачењима и социјалним проблемима. У свако доба, на Интернету је око 50.000 педофила; само у Британији, за мање од десет година, број прекршаја у категорији дечије порнографије порастао је за 1.500 одсто, искључиво захваљујући Интернету. Борба против ове врсте злоупотребе деце доспела је у врх глобалног дневног реда.

Тражња је подстакла производњу: само у Америци годишње се сними око 350 порно-филмова – сваке недеље. Професионалцима су, уз то, увелико почели да конкуришу аматери: нове технологије за размену кратких видео-записа преко Интернета које су створиле сајтове, попут Јутјуба (youtube. com), добиле су своје пандане са приватним порно-филмићима (pornotube. com), па је тиме настао и нови феномен – порнографија за масе коју стварају масе.

У међувремену, сазрела је и нова платформа за дистрибуцију "прљавих слика": оне почињу да се селе на мини-екране мобилних телефона, чији су главни корисници опет млади. Док Интернет затвара штампане ствари за сексуалну радозналост (банкрот "Пентхауса", велики губици "Плејбоја"), појачан је флерт традиционалних медија са порно-садржајима: оно што је до јуче било скарадно све више постаје нормално.

Ипак, утешно је да се људима упркос свему неће огадити секс: пиксели још нису победили хормоне. Таква победа би донела – почетак краја света.