Криминалне групе у расулу
Лука Бојовић – Пекар
Ухапшен 9. фебруара ове године у Шпанији. На чело такозваног земунског клана, према оптужници Специјалног тужилаштва, Бојовић је дошао после убиства његових вођа Душана Спасојевића и Милета Луковића, у марту 2003. године. Моћ на челу групе учврстио је после хапшења Милорада Улемека Легије, осуђеног за убиство српског премијера. Бојовићева група броји најмање 13 чланова и осумњичена је за више од 20 убистава у Србији, Црној Гори, Холандији, Румунији и САД. Чланови ове групе сумњиче се и за трговину дрогом, оружјем и украденим аутомобилима.
Бојовић је током ратних деведесетих година прошлог века био у Српској добровољачкој гарди Жељка Ражнатовића Аркана. Више пута је био оптуживан и осуђиван за неовлашћено ношење оружја, принуде, фалсификовања, насилничко понашање и за напад на затворског стражара.Холандска полиција трагала је за њим због сумње за убиство Срђана Мирановића у Подгорици 2006. године.
Српско тужилаштво за организовани криминал оптужило је Бојовића за организацију убиства Бранка Јевтовића Јорге, 2004. године, као и за покушаје убистава Андрије Драшковића и Зорана Недовића Шока, када су погинули њихови телохранитељи. Оптужницом су обухваћени чланови „земунског клана” – Владимир Милисављевић Будала, Сретко Калинић Звер и Милош Симовић, који се налазе у затвору.
Према информацијама Центра за истраживачко новинарство НУНС-а, Бојовић је преко Цветка Симића, који је убијен 2010. године у Загребу, био власник две компаније, у Загребу и САД, основане на истим адресама на којима Дарко Шарић, одбегли нарко-бос има офшор компаније.
Ухапшен је током вечере у ресторану у Валенсији, заједно са Милисављевићем, Небојшом Петрићем, бившим чланом „Магдине групе” и кумом Владимиром Мијановићем.
Сретен Јоцић звани Јоца Амстердам
У затвору издржава казну због убиства Горана Марјановића, 1995. године. Ухапшен је у априлу 2009. године у Београду због сумње да је заједно са Жељком Миловановићем и Миленком Кузмановићем организовао убиство хрватског новинара Иве Пуканића, 2008. године у Загребу. Према оптужници, Јоцићу је за сада још непозната особа платила милион ипо евра за убиство новинара.
Овај „контроверзни бизнисмен из Мале Крсне”осамдесетих година прошлог века отишао је у Холандију, која је за њим расписалаИнтерполову потерницу због сумњеда је учествовао у неколико убистава тамошњих вођа криминалног подземља. У Бугарској је током деведесетих година прошлог века, како су медији објављивали, живео под заштитом тамошњих служби безбедности. „Краљ кокаина”, како су га Бугари називали, ухапшен је у овој држави 2002. године. Изручен је Холандији, где је до марта 2006. боравио у једном од најстроже чуваних холандских затвора „Вухт”. Холандско тужилаштво је саопштило да постоје подаци да је Јоцић из затвора изрекао смртну пресуду њиховом краљевском тужиоцу Косу Плоју и бугарском полицијском генералу Бојку Борисову, који је руководио акцијом његовог хапшења у Бугарској. Оптужбе нису доказане и Јоцић је изручен Србији 2006. године.
Из притвора је изашао после два месеца уз јемство од 300.000 евра и настанио се у вили Мире Марковић на Дедињу у Београду. Иако се званично нигде не спомиње као власник било ког предузећа, у јавности се спекулише да је Јоцић новацзарађен сумњивим пословимапочео да инвестира у куповину српских фирми које су приватизоване.
Дејан Стојановић звани Кека
У бекству је од убиства Горана Мијатовића Мите, председника ФК Бежанија, 2006. године. Последњи подаци указујуда се скрива на територији Јужне Америке. Некадашњи вођа такозваног новобеоградског клана, заједно са својим члановима довођен је у везу са неколико убистава, планираних атентата, изнуда, разбојништава. Улаз у „Кекину групу” подразумевао је претходно доказивање кроз бруталне ликвидације чланова супарничких кланова. Стојановић никада није осуђиван, иако је против њега подношено на десетине кривичних пријава.
За сада за њим су расписане само две потернице – Србије, због крађе, и Бразила, због организованог криминала и трговине наркотицима.Обавештајне агенције и полиције више земаља Стојановића сумњиче за организовање пребацивања великих количина хероина и кокаина из Јужне Америке у западну Европу.
Стојановић је прошле године у избегао хапшење у ЈужнојАмерици. Тада је ухапшен Горан Нешић Цига. Према подацима српских обавештајних служби, Нешић и Стојановић су у Бразилу имали два одвојена клана, чији су се послови, али и чланови преплитали. Они су сарађивали када је то било неопходно и на терену су се бавили куповином кокаина и хероина за потребе других нарко-босова. Дошло се до сазнања да је једно време и Дарко Шарић „користио њихове услуге”.
У српској јавности Кека је последњих година спомињан уз сваку аферу чија је позадина организовани криминал – продаја фудбалера на којима је, како се сумња, зарадио милионе евра, финансирање нереда навијача у Ђенови и планирање атентата.
Горан Нешић звани Цига
Ухапшен прошле године у Бразилу у полицијској акцији „Нива”, као један од водећих нарко-шефова на јужноамеричком континенту. Мало познат овдашњој јавности, Нешић је „на вези” држао јужноамеричке нарко-картеле. Кокаином је снабдевао скоро све српске и црногорске кланове, који су дрогу кријумчарили у Европу. Његови главни „клијенти” су, како се сумња, били Дарко Шарић, оптужен у Србији за шверц кокаина и прање новца, Милета Миљанић, вођа групе „Америка”, као и други нарко-босови Хрватске, Бугарске, Холандије. Према информацијама бразилске полиције, чланови Нешићеве криминалне групе деловалису у савезним бразилским државама Сао Пауло и Еспирито Санто, Парана, Амазонас, Пара и Рондонија, као и бразилском делу Амазоније.
Србија је Интерполову потерницу за њим расписала 2003. године, када га је суд у Пироту осудио на осам година затвора због шверца 24,5 килограма хероина из Бугарске. Дрога је била намењена за препродају у Србији, Холандији и Швајцарској. Тада је био под истрагом Службе државне безбедности, која је ухапсила његове сараднике Александра Маринкова, званог Минге и Предрага Георгијева. Нешић је успео да побегне. Према расположивим информацијама, хероин је тада набављао у Турској преко кума Насера Рахбара, рођеног у Ирану, који је боравио у Београду.
Дарко Шарић
Српско Специјално тужилаштво оптужило га је за организовање криминалне групе од најмање 19 чланова, која је прекоокеанским бродовима прокријумчарила више од две тоне кокаина из Америке у Европу. Реч је о једној о најорганизованијих група, која је деловала на територији Аргентине, Бразила и Уругваја. Групу је одликовала строга подела улога међу члановима, велика безбедносна дисциплина, изузетна техничка опремљеност и логистика, велико богатство и економска моћ, широк простор деловања и везе са водећим нарко-картелима.
Као организатори оптужени су и Горан Соковић и Жељко Вујановић. Против чланова Шарићеве криминалне групе подигнута је и оптужница за прање више од 20 милиона евра. Специјално тужилаштво навело је да је прљав новац преко офшор компанија пребациван у Србију и уплаћиван на рачуне домаћих предузећа, а део пара је у готовини положен у новосадску Металс банку. Новац од дроге коришћен је и за издавање банкарских гаранција, које су употребљене у приватизацији друштвених предузећа.
Шарић је родом из Пљеваља у Црној Гори. Пре расписивања међународне потернице због шверца кокаина, осуђиван је због угрожавања безбедности на раду из нехата, уништења апарата у рудницима, уништења пословних и стамбених просторија, недозвољеног држања оружја и експлозивних материја. Први пут је осуђен као малолетник, 1988. године.
Налази се у бекству. Наводно лоциран је у Јужној Африци.
Андрија Драшковић
Тужилаштво у италијанском граду Барију оптужило је Андрију Драшковића да је био организатор и вођа кријумчарења цигарета и хероина у Италију и представник руске мафије у западној Европи. Драшковић је наводно имао улогу шефа у криминалном картелу, којег су чинили криминалци из италијанских региона Пуље и Кампаније. Према оптужници из Барија, група чији је Драшковић био вођа и организатор, шверцовала је из Црне Горе цигарете, дрогу и оружје у Италију. Због тога је ухапшен 2007. године на франкфуртском аеродрому у Немачкој, по потерници коју је расписала Италија.
Својевремено је био власник дискотеке „Мажестик”, „Звезде”, а затим и популарног „Хавана клуба”. Драшковић јеоштро демантовао да има везе са дрогом и шверцом цигарета.
Својевремено се спекулисало да је радио за Државну безбедност Србије, а бивши министар полиције Душан Михајловић је у својој књизи „Повленске магле и видици” пружио и доказ за то. Наиме, Михајловић је објавио документ РДБ-а у којем се од војног одсека Вождовац тражи да ослободи Драшковића обавезе јављања на позив током НАТО бомбардовања 1999. због тога што је „ангажован на пословима РДБ”.
Драшковић се доводио у везу и са организацијомликвидације Жељка Ражнатовића Аркана 2000. године, али то никада није доказано.
У затвору је због убиства Звонка Плећића, члана некадашњег „сурчинског клана”, 2000. године.
Милета Миљанић – група „Америка”
Једна од најјачих криминалних организација са ових простора је група „Америка”. Броји најмање 17 чланова. Сумња се да је вођа групе Милета Миљанић, један од највећих дилера наркотика из Јужне Америке у Европу.
Миљанићеви најоданији сарадници су, како се сумња, Зоран Јакшић, родом из Зрењанина, Жељко Максимовић Мака, на потерници због оптужбе за убиство полицијског генерала Бошка Бухе, Слоба Шолаја, помињан као један од водећих људи задужен за шверц кокаина, и Иван Делић из Будве.
Причало се да је групу својевремено основао Ресор државне безбедности, са циљем да елиминише све оне који су почели да раде „на своју руку”. Први вођа клана био је Војислав Раичевић, звани Воја Американац, који је нестао 1997. године. Ова међународна криминална групабила је најјача у Београду управо током друге половине деведесетих. Екипу су чинили криминалци који су пре ратова на овим просторима радили у САД, где су под окриљем мафије, чији је вођа био Џон Готи, изучавали „занат”.
Група „Америка” доводи се у везу са више од двадесет ликвидација у Београду. Осим појединих криминалаца, сумња се да су чланови ове групе убили и министра одбране Павла Булатовића, Радована Стојичића Баџу, тадашњег првог човека МУП-а Србије, Зорана Тодоровића Кундака, генералног секретара ЈУЛ-а, као и полицијске инспекторе Драгана Радишића, Драгана Симића и Милорада Влаховића.
Ухапшен је 2010. године у Италији због шверца кокаина
Жељко Максимовић звани Мака
У бекству је од јуна 2002. године. Оптужен је за убиство полицијског генерала Бошка Бухе заједно са члановима групе Николом Маљковићем, Драганом Јакшићем Карлосом, Драганом Илићем Лимаром и Драганом Алијевићем.
Медији су писали да је Максимовић деведесетих година прошлог века сарађивао са српском и црногорском државном безбедности, због чега наводно није осуђен за убиство полицајца Горана Радуловића, 1995. године.
Полиција је имала информације да су Максимовић и његова група починили више од 20 убистава. Постоје индиције које додуше никада нису доказане да је Максимовић убио Миодрага Стојановића Гидру, оснивача „ултимат фајта”, 2001. године.
Сада је како се сумња, један од чланова, групе „Америка”.
Звонко Веселиновић
Звонко Веселиновић је човек сумњиве прошлости, мада те сумње никада нису поткрепљене конкретним доказима који би резултирали правоснажним пресудама. У неколико наврата био је хапшен, али никада и осуђен за најтежа кривична дела. Током 1999. хапшен је због организованог кријумчарења аутомобила. У јуну 2003. ухапшен је у Новом Пазару са више од три килограма хероина. У априлу 2004. ухапшен је у Косовској Митровици због сумње да је убио Славишу Максимовића. Медији су писали да су неке особе из Митровице протестовале због тога што су Срби пребачени у албански затвор. У новембру 2005. у Косовској Митровици га због крађе аутомобила хапси УН полиција. У току 2006. наводно је привођен због шверца робе из Србије. Његово име се спомињало и у истрази покушаја убиства бизнисмена из Рашке, чија је ликвидација спречена акцијом оперативаца МУП-а Србије. Веселиновић је тада спомињан као наручилац који је у бекству, али његово име никада се није нашло на кривичној пријави, што би практично на неки начин потврдило такве јавно изречене сумње.
Ухапшен је у децембру прошле године на Копаонику.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


