Среда, 08.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Криминалне групе у расулу

Криминалне групе у расулу
Фото Д. Ћирков

Лу­ка Бо­јо­вић – Пе­кар

Ухап­шен 9. фе­бру­а­ра ове го­ди­не у Шпа­ни­ји. На че­ло та­ко­зва­ног зе­мун­ског кла­на, пре­ма оп­ту­жни­ци Спе­ци­јал­ног ту­жи­ла­штва, Бо­јо­вић је до­шао по­сле уби­ства ње­го­вих во­ђа Ду­ша­на Спа­со­је­ви­ћа и Ми­ле­та Лу­ко­ви­ћа, у мар­ту 2003. го­ди­не. Моћ на че­лу гру­пе учвр­стио је по­сле хап­ше­ња Ми­ло­ра­да Уле­ме­ка Ле­ги­је, осу­ђе­ног за уби­ство срп­ског пре­ми­је­ра. Бо­јо­ви­ће­ва гру­па бро­ји нај­ма­ње 13 чла­но­ва и осум­њи­че­на је за ви­ше од 20 уби­ста­ва у Ср­би­ји, Цр­ној Го­ри, Хо­лан­ди­ји, Ру­му­ни­ји и САД. Чла­но­ви ове гру­пе сум­њи­че се и за тр­го­ви­ну дро­гом, оруж­јем и укра­де­ним ауто­мо­би­ли­ма.

Бо­јо­вић је то­ком рат­них де­ве­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка био у Срп­ској до­бро­во­љач­кој гар­ди Жељ­ка Ра­жна­то­ви­ћа Ар­ка­на. Ви­ше пу­та је био оп­ту­жи­ван и осу­ђи­ван за нео­вла­шће­но но­ше­ње оруж­ја, при­ну­де, фал­си­фи­ко­ва­ња, на­сил­нич­ко по­на­ша­ње и за на­пад на за­твор­ског стра­жа­ра.Хо­ланд­ска по­ли­ци­ја тра­га­ла је за њим због сум­ње за уби­ство Ср­ђа­на Ми­ра­но­ви­ћа у Под­го­ри­ци 2006. го­ди­не.

Срп­ско ту­жи­ла­штво за ор­га­ни­зо­ва­ни кри­ми­нал оп­ту­жи­ло је Бо­јо­ви­ћа за ор­га­ни­за­ци­ју уби­ства Бран­ка Јев­то­ви­ћа Јор­ге, 2004. го­ди­не, као и за по­ку­ша­је уби­ста­ва Ан­дри­је Дра­шко­ви­ћа и Зо­ра­на Не­до­ви­ћа Шо­ка, ка­да су по­ги­ну­ли њи­хо­ви те­ло­хра­ни­те­љи. Оп­ту­жни­цом су об­у­хва­ће­ни чла­но­ви „зе­мун­ског кла­на” – Вла­ди­мир Ми­ли­са­вље­вић Бу­да­ла, Срет­ко Ка­ли­нић Звер и Ми­лош Си­мо­вић, ко­ји се на­ла­зе у за­тво­ру.

Пре­ма ин­фор­ма­ци­ја­ма Цен­тра за ис­тра­жи­вач­ко но­ви­нар­ство НУНС-а, Бо­јо­вић је пре­ко Цвет­ка Си­ми­ћа, ко­ји је уби­јен 2010. го­ди­не у За­гре­бу, био вла­сник две ком­па­ни­је, у За­гре­бу и САД, осно­ва­не на истим адре­са­ма на ко­ји­ма Дар­ко Ша­рић, од­бе­гли нар­ко-бос има оф­шор ком­па­ни­је.

Ухап­шен је то­ком ве­че­ре у ре­сто­ра­ну у Ва­лен­си­ји, за­јед­но са Ми­ли­са­вље­ви­ћем, Не­бој­шом Пе­три­ћем, бив­шим чла­ном „Маг­ди­не гру­пе” и ку­мом Вла­ди­ми­ром Ми­ја­но­ви­ћем.

Сре­тен Јо­цић зва­ни Јо­ца Ам­стер­дам

У за­тво­ру из­др­жа­ва ка­зну због уби­ства Го­ра­на Мар­ја­но­ви­ћа, 1995. го­ди­не. Ухап­шен је у апри­лу 2009. го­ди­не у Бе­о­гра­ду због сум­ње да је за­јед­но са Жељ­ком Ми­ло­ва­но­ви­ћем и Ми­лен­ком Ку­зма­но­ви­ћем ор­га­ни­зо­вао уби­ство хр­ват­ског но­ви­на­ра Иве Пу­ка­ни­ћа, 2008. го­ди­не у За­гре­бу. Пре­ма оп­ту­жни­ци, Јо­ци­ћу је за са­да још не­по­зна­та осо­ба пла­ти­ла ми­ли­он ипо евра за уби­ство но­ви­на­ра.

Овај „кон­тро­верз­ни би­зни­смен из Ма­ле Кр­сне”осам­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка оти­шао је у Хо­лан­ди­ју, ко­ја је за њим рас­пи­са­лаИн­тер­по­ло­ву по­тер­ни­цу због сум­њеда је уче­ство­вао у не­ко­ли­ко уби­ста­ва та­мо­шњих во­ђа кри­ми­нал­ног под­зе­мља. У Бу­гар­ској је то­ком де­ве­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка, ка­ко су ме­ди­ји об­ја­вљи­ва­ли, жи­вео под за­шти­том та­мо­шњих слу­жби без­бед­но­сти. „Краљ ко­ка­и­на”, ка­ко су га Бу­га­ри на­зи­ва­ли, ухап­шен је у овој др­жа­ви 2002. го­ди­не. Из­ру­чен је Хо­лан­ди­ји, где је до мар­та 2006. бо­ра­вио у јед­ном од нај­стро­же чу­ва­них хо­ланд­ских за­тво­ра „Вухт”. Хо­ланд­ско ту­жи­ла­штво је са­оп­шти­ло да по­сто­је по­да­ци да је Јо­цић из за­тво­ра из­ре­као смрт­ну пре­су­ду њи­хо­вом кра­љев­ском ту­жи­о­цу Ко­су Пло­ју и бу­гар­ском по­ли­циј­ском ге­не­ра­лу Бој­ку Бо­ри­со­ву, ко­ји је ру­ко­во­дио ак­ци­јом ње­го­вог хап­ше­ња у Бу­гар­ској. Оп­ту­жбе ни­су до­ка­за­не и Јо­цић је из­ру­чен Ср­би­ји 2006. го­ди­не.

Из при­тво­ра је иза­шао по­сле два ме­се­ца уз јем­ство од 300.000 евра и на­ста­нио се у ви­ли Ми­ре Мар­ко­вић на Де­ди­њу у Бе­о­гра­ду. Иако се зва­нич­но ниг­де не спо­ми­ње као вла­сник би­ло ког пред­у­зе­ћа, у јав­но­сти се спе­ку­ли­ше да је Јо­цић но­вацза­ра­ђен сум­њи­вим по­сло­ви­мапо­чео да ин­ве­сти­ра у ку­по­ви­ну срп­ских фир­ми ко­је су при­ва­ти­зо­ва­не.

Де­јан Сто­ја­но­вић зва­ни Ке­ка

У бек­ству је од уби­ства Го­ра­на Ми­ја­то­ви­ћа Ми­те, пред­сед­ни­ка ФК Бе­жа­ни­ја, 2006. го­ди­не. По­след­њи по­да­ци ука­зу­јуда се скри­ва на те­ри­то­ри­ји Ју­жне Аме­ри­ке. Не­ка­да­шњи во­ђа та­ко­зва­ног но­во­бе­о­град­ског кла­на, за­јед­но са сво­јим чла­но­ви­ма до­во­ђен је у ве­зу са не­ко­ли­ко уби­ста­ва, пла­ни­ра­них атен­та­та, из­ну­да, раз­бој­ни­шта­ва. Улаз у „Ке­ки­ну гру­пу” под­ра­зу­ме­вао је прет­ход­но до­ка­зи­ва­ње кроз бру­тал­не ли­кви­да­ци­је чла­но­ва су­пар­нич­ких кла­но­ва. Сто­ја­но­вић ни­ка­да ни­је осу­ђи­ван, иако је про­тив ње­га под­но­ше­но на де­се­ти­не кри­вич­них при­ја­ва.

За са­да за њим су рас­пи­са­не са­мо две по­тер­ни­це – Ср­би­је, због кра­ђе, и Бра­зи­ла, због ор­га­ни­зо­ва­ног кри­ми­на­ла и тр­го­ви­не нар­ко­ти­ци­ма.Оба­ве­штај­не аген­ци­је и по­ли­ци­је ви­ше зе­ма­ља Сто­ја­но­ви­ћа сум­њи­че за ор­га­ни­зо­ва­ње пре­ба­ци­ва­ња ве­ли­ких ко­ли­чи­на хе­ро­и­на и ко­ка­и­на из Ју­жне Аме­ри­ке у за­пад­ну Евро­пу.

Сто­ја­но­вић је про­шле го­ди­не у из­бе­гао хап­ше­ње у Ју­жнојАме­ри­ци. Та­да је ухап­шен Го­ран Не­шић Ци­га. Пре­ма по­да­ци­ма срп­ских оба­ве­штај­них слу­жби, Не­шић и Сто­ја­но­вић су у Бра­зи­лу има­ли два одво­је­на кла­на, чи­ји су се по­сло­ви, али и чла­но­ви пре­пли­та­ли. Они су са­ра­ђи­ва­ли ка­да је то би­ло нео­п­ход­но и на те­ре­ну су се ба­ви­ли ку­по­ви­ном ко­ка­и­на и хе­ро­и­на за по­тре­бе дру­гих нар­ко-бо­со­ва. До­шло се до са­зна­ња да је јед­но вре­ме и Дар­ко Ша­рић „ко­ри­стио њи­хо­ве услу­ге”.

У срп­ској јав­но­сти Ке­ка је по­след­њих го­ди­на спо­ми­њан уз сва­ку афе­ру чи­ја је по­за­ди­на ор­га­ни­зо­ва­ни кри­ми­нал – про­да­ја фуд­ба­ле­ра на ко­ји­ма је, ка­ко се сум­ња, за­ра­дио ми­ли­о­не евра, фи­нан­си­ра­ње не­ре­да на­ви­ја­ча у Ђе­но­ви и пла­ни­ра­ње атен­та­та.

Го­ран Не­шић зва­ни Ци­га

Ухап­шен про­шле го­ди­не у Бра­зи­лу у по­ли­циј­ској ак­ци­ји „Ни­ва”, као је­дан од во­де­ћих нар­ко-ше­фо­ва на ју­жно­а­ме­рич­ком кон­ти­нен­ту. Ма­ло по­знат ов­да­шњој јав­но­сти, Не­шић је „на ве­зи” др­жао ју­жно­а­ме­рич­ке нар­ко-кар­те­ле. Ко­ка­и­ном је снаб­де­вао ско­ро све срп­ске и цр­но­гор­ске кла­но­ве, ко­ји су дро­гу кри­јум­ча­ри­ли у Евро­пу. Ње­го­ви глав­ни „кли­јен­ти” су, ка­ко се сум­ња, би­ли Дар­ко Ша­рић, оп­ту­жен у Ср­би­ји за шверц ко­ка­и­на и пра­ње нов­ца, Ми­ле­та Ми­ља­нић, во­ђа гру­пе „Аме­ри­ка”, као и дру­ги нар­ко-бо­со­ви Хр­ват­ске, Бу­гар­ске, Хо­лан­ди­је. Пре­ма ин­фор­ма­ци­ја­ма бра­зил­ске по­ли­ци­је, чла­но­ви Не­ши­ће­ве кри­ми­нал­не гру­пе де­ло­ва­лису у са­ве­зним бра­зил­ским др­жа­ва­ма Сао Па­у­ло и Еспи­ри­то Сан­то, Па­ра­на, Ама­зо­нас, Па­ра и Рон­до­ни­ја, као и бра­зил­ском де­лу Ама­зо­ни­је.

Ср­би­ја је Ин­тер­по­ло­ву по­тер­ни­цу за њим рас­пи­са­ла 2003. го­ди­не, ка­да га је суд у Пи­ро­ту осу­дио на осам го­ди­на за­тво­ра због швер­ца 24,5 ки­ло­гра­ма хе­ро­и­на из Бу­гар­ске. Дро­га је би­ла на­ме­ње­на за пре­про­да­ју у Ср­би­ји, Хо­лан­ди­ји и Швај­цар­ској. Та­да је био под ис­тра­гом Слу­жбе др­жав­не без­бед­но­сти, ко­ја је ухап­си­ла ње­го­ве са­рад­ни­ке Алек­сан­дра Ма­рин­ко­ва, зва­ног Мин­ге и Пре­дра­га Ге­ор­ги­је­ва. Не­шић је ус­пео да по­бег­не. Пре­ма рас­по­ло­жи­вим ин­фор­ма­ци­ја­ма, хе­ро­ин је та­да на­ба­вљао у Тур­ској пре­ко ку­ма На­се­ра Рах­ба­ра, ро­ђе­ног у Ира­ну, ко­ји је бо­ра­вио у Бе­о­гра­ду.

Дар­ко Ша­рић

Срп­ско Спе­ци­јал­но ту­жи­ла­штво оп­ту­жи­ло га је за ор­га­ни­зо­ва­ње кри­ми­нал­не гру­пе од нај­ма­ње 19 чла­но­ва, ко­ја је пре­ко­о­ке­ан­ским бро­до­ви­ма про­кри­јум­ча­ри­ла ви­ше од две то­не ко­ка­и­на из Аме­ри­ке у Евро­пу. Реч је о јед­ној о нај­ор­га­ни­зо­ва­ни­јих гру­па, ко­ја је де­ло­ва­ла на те­ри­то­ри­ји Ар­ген­ти­не, Бра­зи­ла и Уру­гва­ја. Гру­пу је од­ли­ко­ва­ла стро­га по­де­ла уло­га ме­ђу чла­но­ви­ма, ве­ли­ка без­бед­но­сна ди­сци­пли­на, из­у­зет­на тех­нич­ка опре­мље­ност и ло­ги­сти­ка, ве­ли­ко бо­гат­ство и еко­ном­ска моћ, ши­рок про­стор де­ло­ва­ња и ве­зе са во­де­ћим нар­ко-кар­те­ли­ма.

Као ор­га­ни­за­то­ри оп­ту­же­ни су и Го­ран Со­ко­вић и Жељ­ко Ву­ја­но­вић. Про­тив чла­но­ва Ша­ри­ће­ве кри­ми­нал­не гру­пе по­диг­ну­та је и оп­ту­жни­ца за пра­ње ви­ше од 20 ми­ли­о­на евра. Спе­ци­јал­но ту­жи­ла­штво на­ве­ло је да је пр­љав но­вац пре­ко оф­шор ком­па­ни­ја пре­ба­ци­ван у Ср­би­ју и упла­ћи­ван на ра­чу­не до­ма­ћих пред­у­зе­ћа, а део па­ра је у го­то­ви­ни по­ло­жен у но­во­сад­ску Ме­талс бан­ку. Но­вац од дро­ге ко­ри­шћен је и за из­да­ва­ње бан­кар­ских га­ран­ци­ја, ко­је су упо­тре­бље­не у при­ва­ти­за­ци­ји дру­штве­них пред­у­зе­ћа.

Ша­рић је ро­дом из Пље­ва­ља у Цр­ној Го­ри. Пре рас­пи­си­ва­ња ме­ђу­на­род­не по­тер­ни­це због швер­ца ко­ка­и­на, осу­ђи­ван је због угро­жа­ва­ња без­бед­но­сти на ра­ду из не­ха­та, уни­ште­ња апа­ра­та у руд­ни­ци­ма, уни­ште­ња по­слов­них и стам­бе­них про­сто­ри­ја, не­до­зво­ље­ног др­жа­ња оруж­ја и екс­пло­зив­них ма­те­ри­ја. Пр­ви пут је осу­ђен као ма­ло­лет­ник, 1988. го­ди­не.

На­ла­зи се у бек­ству. На­вод­но ло­ци­ран је у Ју­жној Афри­ци.

Ан­дри­ја Дра­шко­вић

Ту­жи­ла­штво у ита­ли­јан­ском гра­ду Ба­ри­ју оп­ту­жи­ло је Ан­дри­ју Дра­шко­ви­ћа да је био ор­га­ни­за­тор и во­ђа кри­јум­ча­ре­ња ци­га­ре­та и хе­ро­и­на у Ита­ли­ју и пред­став­ник ру­ске ма­фи­је у за­пад­ној Евро­пи. Дра­шко­вић је на­вод­но имао уло­гу ше­фа у кри­ми­нал­ном кар­те­лу, ко­јег су чи­ни­ли кри­ми­нал­ци из ита­ли­јан­ских ре­ги­о­на Пу­ље и Кам­па­ни­је. Пре­ма оп­ту­жни­ци из Ба­ри­ја, гру­па чи­ји је Дра­шко­вић био во­ђа и ор­га­ни­за­тор, швер­цо­ва­ла је из Цр­не Го­ре ци­га­ре­те, дро­гу и оруж­је у Ита­ли­ју. Због то­га је ухап­шен 2007. го­ди­не на франк­фурт­ском аеро­дро­му у Не­мач­кој, по по­тер­ни­ци ко­ју је рас­пи­са­ла Ита­ли­ја.

Сво­је­вре­ме­но је био вла­сник ди­ско­те­ке „Ма­же­стик”, „Зве­зде”, а за­тим и по­пу­лар­ног „Ха­ва­на клу­ба”. Дра­шко­вић јеоштро де­ман­то­вао да има ве­зе са дро­гом и швер­цом ци­га­ре­та.

Сво­је­вре­ме­но се спе­ку­ли­са­ло да је ра­дио за Др­жав­ну без­бед­ност Ср­би­је, а бив­ши ми­ни­стар по­ли­ци­је Ду­шан Ми­хај­ло­вић је у сво­јој књи­зи „По­влен­ске ма­гле и ви­ди­ци” пру­жио и до­каз за то. На­и­ме, Ми­хај­ло­вић је об­ја­вио до­ку­мент РДБ-а у ко­јем се од вој­ног од­се­ка Во­ждо­вац тра­жи да осло­бо­ди Дра­шко­ви­ћа оба­ве­зе ја­вља­ња на по­зив то­ком НА­ТО бом­бар­до­ва­ња 1999. због то­га што је „ан­га­жо­ван на по­сло­ви­ма РДБ”.

Дра­шко­вић се до­во­дио у ве­зу и са ор­га­ни­за­ци­јомли­кви­да­ци­је Жељ­ка Ра­жна­то­ви­ћа Ар­ка­на 2000. го­ди­не, али то ни­ка­да ни­је до­ка­за­но.

У за­тво­ру је због уби­ства Звон­ка Пле­ћи­ћа, чла­на не­ка­да­шњег „сур­чин­ског кла­на”, 2000. го­ди­не.

Ми­ле­та Ми­ља­нић – гру­па „Аме­ри­ка”

Јед­на од нај­ја­чих кри­ми­нал­них ор­га­ни­за­ци­ја са ових про­сто­ра је гру­па „Аме­ри­ка”. Бро­ји нај­ма­ње 17 чла­но­ва. Сум­ња се да је во­ђа гру­пе Ми­ле­та Ми­ља­нић, је­дан од нај­ве­ћих ди­ле­ра нар­ко­ти­ка из Ју­жне Аме­ри­ке у Евро­пу.

Ми­ља­ни­ће­ви нај­о­да­ни­ји са­рад­ни­ци су, ка­ко се сум­ња, Зо­ран Јак­шић, ро­дом из Зре­ња­ни­на, Жељ­ко Мак­си­мо­вић Ма­ка, на по­тер­ни­ци због оп­ту­жбе за уби­ство по­ли­циј­ског ге­не­ра­ла Бо­шка Бу­хе, Сло­ба Шо­ла­ја, по­ми­њан као је­дан од во­де­ћих љу­ди за­ду­жен за шверц ко­ка­и­на, и Иван Де­лић из Бу­две.

При­ча­ло се да је гру­пу сво­је­вре­ме­но осно­вао Ре­сор др­жав­не без­бед­но­сти, са ци­љем да ели­ми­ни­ше све оне ко­ји су по­че­ли да ра­де „на сво­ју ру­ку”. Пр­ви во­ђа кла­на био је Во­ји­слав Ра­и­че­вић, зва­ни Во­ја Аме­ри­ка­нац, ко­ји је не­стао 1997. го­ди­не. Ова ме­ђу­на­род­на кри­ми­нал­на гру­паби­ла је нај­ја­ча у Бе­о­гра­ду упра­во то­ком дру­ге по­ло­ви­не де­ве­де­се­тих. Еки­пу су чи­ни­ли кри­ми­нал­ци ко­ји су пре ра­то­ва на овим про­сто­ри­ма ра­ди­ли у САД, где су под окри­љем ма­фи­је, чи­ји је во­ђа био Џон Го­ти, из­у­ча­ва­ли „за­нат”.

Гру­па „Аме­ри­ка” до­во­ди се у ве­зу са ви­ше од два­де­сет ли­кви­да­ци­ја у Бе­о­гра­ду. Осим по­је­ди­них кри­ми­на­ла­ца, сум­ња се да су чла­но­ви ове гру­пе уби­ли и ми­ни­стра од­бра­не Па­вла Бу­ла­то­ви­ћа, Ра­до­ва­на Сто­ји­чи­ћа Ба­џу, та­да­шњег пр­вог чо­ве­ка МУП-а Ср­би­је, Зо­ра­на То­до­ро­ви­ћа Кун­да­ка, ге­не­рал­ног се­кре­та­ра ЈУЛ-а, као и по­ли­циј­ске ин­спек­то­ре Дра­га­на Ра­ди­ши­ћа, Дра­га­на Си­ми­ћа и Ми­ло­ра­да Вла­хо­ви­ћа.

Ухап­шен је 2010. го­ди­не у Ита­ли­ји због швер­ца ко­ка­и­на

Жељ­ко Мак­си­мо­вић зва­ни Ма­ка

У бек­ству је од ју­на 2002. го­ди­не. Оп­ту­жен је за уби­ство по­ли­циј­ског ге­не­ра­ла Бо­шка Бу­хе за­јед­но са чла­но­ви­ма гру­пе Ни­ко­лом Маљ­ко­ви­ћем, Дра­га­ном Јак­ши­ћем Кар­ло­сом, Дра­га­ном Или­ћем Ли­ма­ром и Дра­га­ном Али­је­ви­ћем.

Ме­ди­ји су пи­са­ли да је Мак­си­мо­вић де­ве­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка са­ра­ђи­вао са срп­ском и цр­но­гор­ском др­жав­ном без­бед­но­сти, због че­га на­вод­но ни­је осу­ђен за уби­ство по­ли­цај­ца Го­ра­на Ра­ду­ло­ви­ћа, 1995. го­ди­не.

По­ли­ци­ја је има­ла ин­фор­ма­ци­је да су Мак­си­мо­вић и ње­го­ва гру­па по­чи­ни­ли ви­ше од 20 уби­ста­ва. По­сто­је ин­ди­ци­је ко­је до­ду­ше ни­ка­да ни­су до­ка­за­не да је Мак­си­мо­вић убио Ми­о­дра­га Сто­ја­но­ви­ћа Ги­дру, осни­ва­ча „ул­ти­мат фај­та”, 2001. го­ди­не.

Са­да је ка­ко се сум­ња, је­дан од чла­но­ва, гру­пе „Аме­ри­ка”.

Звон­ко Ве­се­ли­но­вић

Звон­ко Ве­се­ли­но­вић је чо­век сум­њи­ве про­шло­сти, ма­да те сум­ње ни­ка­да ни­су пот­кре­пље­не кон­крет­ним до­ка­зи­ма ко­ји би ре­зул­ти­ра­ли пра­во­сна­жним пре­су­да­ма. У не­ко­ли­ко на­вра­та био је хап­шен, али ни­ка­да и осу­ђен за нај­те­жа кри­вич­на де­ла. То­ком 1999. хап­шен је због ор­га­ни­зо­ва­ног кри­јум­ча­ре­ња ауто­мо­би­ла. У ју­ну 2003. ухап­шен је у Но­вом Па­за­ру са ви­ше од три ки­ло­гра­ма хе­ро­и­на. У апри­лу 2004. ухап­шен је у Ко­сов­ској Ми­тро­ви­ци због сум­ње да је убио Сла­ви­шу Мак­си­мо­ви­ћа. Ме­ди­ји су пи­са­ли да су не­ке осо­бе из Ми­тро­ви­це про­те­сто­ва­ле због то­га што су Ср­би пре­ба­че­ни у ал­бан­ски за­твор. У но­вем­бру 2005. у Ко­сов­ској Ми­тро­ви­ци га због кра­ђе ауто­мо­би­ла хап­си УН по­ли­ци­ја. У то­ку 2006. на­вод­но је при­во­ђен због швер­ца ро­бе из Ср­би­је. Ње­го­во име се спо­ми­ња­ло и у ис­тра­зи по­ку­ша­ја уби­ства би­зни­сме­на из Ра­шке, чи­ја је ли­кви­да­ци­ја спре­че­на ак­ци­јом опе­ра­ти­ва­ца МУП-а Ср­би­је. Ве­се­ли­но­вић је та­да спо­ми­њан као на­ру­чи­лац ко­ји је у бек­ству, али ње­го­во име ни­ка­да се ни­је на­шло на кри­вич­ној при­ја­ви, што би прак­тич­но на не­ки на­чин по­твр­ди­ло та­кве јав­но из­ре­че­не сум­ње.

Ухап­шен је у де­цем­бру про­шле го­ди­не на Ко­па­о­ни­ку. 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.