Ворхол би волео интернет

У њујоршкој болници окончао се пре 25 година, на данашњи дан, живот америчког уметника Ендија Ворхола, једног од твораца поп-арта. У болничком кревету почиње и 40-минутна филмска прича која је покушала да пренесе у 21. век човека који је и даље многима инспирација. Филм „Енди икс” моћи ће да се купи или изнајми на сајту andyxthemovie.com од данас у 6.21 по њујоршком времену, што је тачан тренутак његове смрти.

Филмски критичар Ричард Квиперс описује ово остварење као „поетичну елегију”. „Шарман нас води кроз причу која је подједнако узбудљива и за Ворхолове обожаваоце и за људе који су можда само чули за њега и знају да има неке везе са конзервама супе”, каже Квиперс.

Зашто баш премијера на интернету, и то са великим учешћем друштвених медија, јер ће корисници Фејсбука моћи да купе филм и на основу броја пријатеља (сваки се рачуна као један цент)?

„Сајберспејс делује као савршено место за истраживање загонетке зване Ворхол. Мислим да би Ворхол волео интернет”, објашњава аустралијски редитељ Џим Шарман зашто је изабрао да филм прикаже на овај начин.

Једна од највећих фигура популарне културе, човек који се представљао као писац, филозоф, режисер, глумац и сликар, рођен је у Питсбургу у породици словачких емиграната. После студија примењених уметности у родном граду одлази 1949. у Њујорк, где је каријеру почео у адвертајзингу. Током шездесетих, од једног од најуспешнијих рекламних илустратора постао је један од најпознатијих уметника Америке. Поп-арт је била експериментална форма коју је неколико уметника независно почело да усваја, а Ворхол је касније постао познат као „папа попа” (Pope of Pop).

Почео је са конзервама супе и флашицама „кока-коле”, његовом великом фасцинацијом. „Ова земља је велика јер у њој најбогатији потрошачи купују исто што и најсиромашнији. Можете да гледате ТВ и пијете ’кока-колу’ и да знате да је пију и председник и Лиз Тејлор”, говорио је.

Критичарима се нису свидели његови портрети славних. Сматрали су да су површи и комерцијални. Али има и оних који су касније закључили да су та површност и комерцијалност „најбоље огледало времена” и да је ухватио дух америчке културе седамдесетих.

Сви уметнички продукти долазили су из „Фабрике”, атељеа који је основао 1963, окупивши око себе сликаре, писце, музичаре, глумце... У просторијама ове креативне радионице на њега је 1968. пуцала глумица Валери Соланас због свађе око једног филма који су снимали. Тешко га је ранила, али је преживео.

Умро је од инфаркта у 58. години, дан после операције жучи.

Сахрањен је на гробљу у предграђу Питсбурга у црном оделу, са платинастом периком и великим наочарима по којима је био препознатљив. Иза њега је остало толико драгоцености да је аукцијској кући „Садеби” било потребно девет дана да их све разврста и спреми за аукцију. Колекција је достигла вредност од 20 милиона долара.

Ј. Ј. К.

-----------------------------------------------------------

Портрети Мерилинке, Лиз Тејлор, Мао Цедунга...

Ворхол се прославио и портретима славних личности. Поред Мерилин Монро и Џеки Кенеди, једна од његових највећих инспирација је била Елизабет Тејлор. Портрет глумице „Лиз 5” достигао је прошле године на аукцији цену од 27 милиона долара. Најскупљи рад му је слика „Осам Елвиса”, која је 2008. продата за 100 милиона долара. Чувен је и портрет кинеског политичара Мао Цедунга из 1973.