Томићевић: У Лондону борба за медаљу

Са воде на воду, то је живот Марка Томићевића. У Бечеју, после школе пливања, прешао је на ватерполо, а у 13. години због једне кајакашице, прешао је на кајак и девет година касније очекују га Олимпијске игре.

У олимпијску годину, међутим, ушао је као „сувоземац”. У игри с братом поломио је другу метакапалну кост у левој руци, после сложене операције носио је „жице” пет недеља и практиковао „суви тренинг”.

– Недостаје ми вода. Имао сам велики пех. Направио сам глупост, али сигуран сам да то неће бити пресудно и да ми неће пореметити припреме за Лондон. Ипак сам у некаквом тренингу. Док су моји били на припремама у Анталији ја сам трчао, радио у теретани. Ни они нису били срећне руке, јер их време није служило свих дана припрема, па смо „ту негде” – говорио је Марко Томићевић, док су се остали олимпијци и посаде које се спремају за европске олимпијске квалификације припремали у Турској.

У Анталији је био и тренер Драган Плавшић, с којим је Томићевић започео сарадњу почетком прошле сезоне.

– Чујемо се редовно преко „скајпа” и договарамо се о тренинзима – објаснио је кајакаш Земуна своју ситуацију и рекао да једва чека наставак заједничких припрема у олимпијској сезони да би што пре достигао врхунску форму.

– Тест такмичења ће нам бити светски купови, један или два, а онда нас у јуну очекује Европско првенство у Загребу. Верујем да ћу до тада већ бити у задовољавајућој форми, а до августа и такмичења на Олимпијским играма у врхунској, без обзира на ово што ми се десило – уверен је Марко Томићевић, а велику дозу самопоуздања има и кад је у питању његов олимпијски деби.

Жели у олимпијско финале, обећава борбу за медаљу.

Ни повреду, ни то што ће 19. априла прославити тек 22. рођендан, па ни то што је за главу нижи и од већине најбољих кајакаша света, не сматра за свој хендикеп. Још од првих завеслаја у Бечеју, које је начинио као тринаестогодишњак, циљ му је да буде најбољи кајакаш света.

– Давно је прошло време када су ми говорили да је моја висина хендикеп. Њих сам демантовао резултатима. Тачно је да један од тренутно најбољих кајакаша света има скоро два метра, али светски првак има 1,80 метара, а ја сам висок 1,74. Међутим, имам добру „седишну висину” и дужину руку, тако да нисам хендикепиран, а „возим” мању тежину од њих. Због тога мислим да могу да будем најбољи кајакаш на свету и верујем да ћу то једног дана и да докажем – непоколебљив је Томићевић.

Олимпијску регатну стазу у Итону испробао је прошлог септембра на предолимпијској регати, али у правој, олимпијској конкуренцији. Пласирао се у А финале међу деветорицу најбољих и заузео седмо место. Да ли је то најава и олимпијског финала? Највероватније јесте, јер Томићевић је у последње две сезоне на свим великим такмичењима изборио места у финалима, укључујући и Светско првенство у Сегедину на ком је шестим местом изборио право учешћа на Олимпијским играма.

Тамо ће одмерити снаге и са својим дојучерашњим идолом, али не жели да каже ко је то:

– Нема смисла да га сада помињем јер хоћу да га победим...

----------------------------------------------

Добри услови

Већина наших олимпијаца истиче да имају добре услове за припреме за Лондон. И Марко Томићевић је тога мишљења:

– Од пре две године услови за тренинге и такмичења су се знатно поправили захваљујући категоризацији спортова и спортиста Олимпијског комитета Србије. Заиста немамо на шта да се жалимо. Имамо и припреме и суплементацију и такмичења. Имамо и стипендије и више не морамо да бринемо шта ћемо сутра јести, тако да је то велики подстицај да се бавимо оним што волимо.