Српски вепар на карти Европе

Перцепција западњачких картографа у XVII и XVIII веку, у стручној али и политичко-историјској равни, говори да је турско освајање Србије сматрано за мегаинцидент и да је реконкиста (ослобађање отетог) извесна и државноправно легитимна.

Али, то је само један у низу пикантних детаља са изложбе „Србија на карти Европе и света“, отворене на Сретење, у холу Народне библиотеке Србије, што је увод у прославу сто осамдесете годишњице постојања наше националне библиотеке, која ће се славити ових дана.

Једна од споменутих, а међу њима највреднија, јесте мапа (бакрорез) Ђакома Кантелија, објављена је у Риму 1689. године. Насловница ове карте упућује нас да су, за овог аутора, Србија и Расција синоними, два различита имена за истоветно српско „краљевство“, с тим да је „Сервиа“ уцртана јужно од Београда, а Расција на подручју данашњег јужног Баната. Кантелијева мапа је прва значајна „регионална“ карта Србије, с мноштвом означених места (топонима). Историчар (топономастичар) Милица Николић идентификовала је чак двеста педесет топонима с ове мапе.

У фонду Народне библиотеке су и оригинални радови Фламанца Герарда Меркатора, оца модерне картографије. Међу њима је и његов „Мали атлас“, а на једној Меркаторовој мапи из 1610. године („Влашка, Србија, Бугарска, Румунија“) такође су приказане Србија и Расција, на описани начин. На карти истог аутора („Славонија, Хрватска, Босна са делом Далмације“), датираној у 1634. годину, „Расција“ се простире северно од Саве, на потесу од славонске Пожеге до западних обронака Фрушке горе. Треба имати у виду да су ове као и многе друге Меркаторове мапе приређене после његове смрти, 1594. године.

Карте које поседује српска Народна библиотека драгоцене су за историографска и топономастичка изучавања, ал, помажу и српској хералдици. Тако је на „Карти Краљевине Угарске“, објављеној у Бечу 1664, испод натписа „Сервиа“, приказана вепрова глава, али са стрелом забоденом у ждрело а не у чело, као на устаничкој, Карађорђевој застави. Ради се о бакрорезу чувеног аустријског војног инжењера Мартина Штира, који, као квалитетан географ, није цртао мапе „из друге руке“, према извештајима путописаца, на пример, већ је трошио сопствене опанке, путујући кроз балканске пределе, најчешће конспиративно, и скупљајући грађу.

Ауторке изложбе, др Оливера Стефановић, иначе директорка Одељења поседних фондова, и библиотекарка Маша Милорадовић кажу да српска национална библиотека поседује око тридесет пет хиљада листова карата, атласа и рељефа. Најстарија карта у поседу српске националне библиотеке на којој је приказана Србија је дрворез „Нова Грчка са суседним земљама“ из 1580. године, рад непознатог аутора.

Читав овај картографски фонд, с делима од XVI до XXI столећа, настао је после Другог светског рата јер, због спаљивања Народне библиотеке у немачком бомбардовању 1941, збирка је настајала од нуле, а није сачуван чак ни попис изгорелих карата. Поклони и куповине преко сарадника-понуђача били су главни извори набавки, aли и опсесивна преданост старе гарде српских интелектуалаца који су се доказивали у непопуларној, мукотрпној страни родољубља.

Тако је за настанак богате колекције рукописних карата најзаслужнији историчар Реља Новаковић који је, у бечком Ратном архиву, годинама прецртавао мапе да би их, као поклон, проследио библиотеци. А ентузијаста достојан Новаковића био је и етнолог Тихомир Ђорђевић: он је својом руком преписао скоро три хиљаде референци из картографског каталога Британског музеја, које се односе на Србе и Србију.

У драгоценом фонду наше Народне библиотеке су и први српски атлас, штампан у Венецији 1804, дело српског ерудите Павла Соларића, рођеног у околини Бјеловара. Ту је и прва топографска карта Кнежевине Србије, великоразмерна и детаљна. Реч је о генералштапској карти коју су начинили петорица српских официра, запослени у Географском одељењу Генералштаба, основаном 24. јануара 1876. године.

А прва карта Србије и српског етничког простора на Балкану коју је урадио један Србин, дело је грофа Саве Текелије. Настала је 1805. године а чува се у новосадском Војвођанском музеју.