Ривалитет Нове и Старе Пазове

Општина Стара Пазова има 65.000 становника, од тогa у насељу Нова Пазова живи 17.000, у насељу Стара Пазова 18.000. Два насеља су сличне економске снаге, а Нова Пазова је педесетих година имала статус општине.

Иницијатива за формирање самосталне општине Нова Пазова је из 2001. године. Тадашњи савет месне заједнице је упутио такав предлог министарству које је предводио Владан Батић. Тада нам је речено да морамо да покренемо одговарајућу процедуру. У међувремену, политичке прилике у Србији су потиснуле ову иницијативу, да би 2005. године на изјашњавању о самодоприносу једна од ставки била – израда елабората о формирању општине Нова Пазова.

Иницијатива добија на значају после избора 2008, када смо тражили да се из буџета локалне самоуправе издвоје средства за израду елабората. Захтев је прихваћен, а елаборат је показао да је БДП по становнику у Новој Пазови изнад БДП-а у Старој Пазови, да имамо око 800 привредних субјеката у насељу, опет више него у Старој Пазови.

Савет месне заједнице је елаборат једногласно усвојио у децембру 2010. а у јуну прошле године иницијативни одбор је за само седам дана прикупио 6.420 потписа грађана (било је потребно око 5.500, тј. десет одсто бирача у општини). Потписе смо предали Министарству за државну управу и локалну самоуправу, а затражили смо и сагласност секретаријата покрајинске владе. Јер по закону о пренетим надлежностима, о иницијативи мора да се изјасни и надлежни покрајински орган.

Кад је реч о грађанима Старе Пазове, верујем да они нашу иницијативу подржавају између осталог и зато што сматрају да ће на тај начин престати ривалитет који постоји између два насеља: обично су у општини доминантни политичари из Старе или Нове Пазове, а сматра се да ће издвајањем Нове Пазове тај ривалитет престати.

Што се политичара тиче, неки од њих из Старе Пазове нису за издвајање Нове Пазове: сматрају да ће општина без овог насеља бити економски слабија. Јер Нова Пазова сад пуни 35 одсто буџета општине. Сад је на министарству да одлучи да ли ће референдум о издвајању уопште бити расписан.

Ако се министар на то одлучи, референдум расписује председник Народне скупштине. Међутим, референдум је саветодавног карактера, тако да коначна одлука ипак зависи од министра. Наиме, ако се грађани општине Стара Пазова већински изјасне против, а бирачи из насеља Нова Пазова за издвајање, министар може ову разлику у опредељивању посебно да уважава. Зато је референдум саветодаван.

И у другим општинама постоји ривалитет између неких насеља. То је позитиван ривалитет. Рецимо, између Црвенке и Куле. Или у општини Пећинци између Пећинаца и Шимановаца. Мада постоји и ривалитет између суседних општина.

Што се грађана тиче, они очекују да ће формирањем посебне општине имати више средстава на располагању. Јер према неким рачуницама Нова Пазова би као посебна општина имала 800 милиона динара на располагању, и то из сопствених прихода. То су средства која сад иду у заједничку општинску касу, из које Нова Пазова добија од 200 до 250 милиона динара. Зато политичари из Старе Пазове сад немају неку жељу да нас пусте да се одвојимо.

Нову Пазову упозоравају и на то да ће њеним одвајањем од осталог дела општине Стара Пазова бити сиромашнија. Међутим, то није разлог да Нова Пазова одустане од формирања посебне општине. Нити Нова Пазова може бити одговорна за то што Србија има огромне општине, много веће од европског просека.

Кад је реч о примедбама које се односе на пораст администрације, подсећам на то да је држава прописала колико локална самоуправа може да има службеника на одређени број становника. Међутим, у Србији предстоје парламентарни и локални избори, у марту почињу изборне радње, тако да ће ове активности у вези са формирањем нове општине морати да причекају нове локалне органе, па и нову владу.

Заменик председника СО Стара Пазова