Фебруарске опасне мачке

Снег нас је усред фебруара опасно заскочио, али изостао је најављени библијски потоп, јер снег одлази тихо, готово стидљиво. Срећом. Зверке су, ипак, показале свој траг. Нарочито предатори из рода мачака. Острвили су се на српско бирачко тело. А то тело је као уморни диносаурус: велика маса, а мали мозак. Лежи тако то фосилно тело, а на њега кидишу звери и лешинари из разних родова и партија. Свако хоће свој комад. И то што већи. Нико да помогне клонулом диносаурусу. Напротив, развлаче га и исток и запад, свако на своју страну.

Па и она холивудска мачка, Лара Крофт, хоће свој део. Зажелела је да буде и сценариста и режисер, као Чаплин или Спилберг, приче о лошим момцима. Није направила ни Холивуд, ни Боливуд, већ сарајевски Боланвуд. Крв је помешала са медом и приправила нам чашу жучи, коју ми мазохистички испијамо. Зашто нас је толико узбудио један плаћени филмски памфлет!? Ко хоће да истражује, само нека прати траг новца, који ће нас довести до „уметничке инспирације”.

И како год окренемо, дођемо до полиције. Постали смо међународни мајстори за хватање криминалаца, али после не знамо шта ћемо с њима. Медији активирају бомбе, а онда правосуђе, или политика, ко зна, демонтирају те направе и – ником ништа.

Опозиција је јуришала на посрнулу власт свим и свачим: од руског амбасадора Конузина, до немачког Маса, па све до опозиционара у редовима власти – чувеног Мрке, који збуњује све, чак и себе. Осим оне иконе коју држи у кабинету.

Крај фебруара је увод у још жешћу битку над телом поменутог диносауруса. Мачке су подивљале у јуришу на плен, мада су свесне да ће се, у случају победе, наћи на усијаном лименом крову.