Представљен жири Фест-овог такмичарског програма

БЕОГРАД – Чланови жирија такмичарског програма 40. Феста - „Европа ван Европе”, Филип Бергсон, Радован Холуб и Дарко Бајић, у данашњем разговору са новинарима нису желели да коментаришу појединачне филмове, али су позитивно оценили такмичарску селекцију, као и сам фестивал.

Филмски критичар, оснивач Оксфордског филмског фестивала, гостујући предавач у Филмској школи у Прагу и члан Фипресција на најзначајнијим фестивалима, Бергсон је истакао да је фасциниран такмичарском селекцијом, а нарочито чињеницом да већину филмова из тог избора није раније видео.

„Приметио сам последњих година један феномен који бих назвао 'путујући фестивал', да се иста група филмова приказује на свим фестивалима. То је добро за локалну публику која је жељна да погледа актуелна остварења, али је досадно за представнике медија и филмске ауторе који посећују фестивале и гледају исте филмове. То се можда дешава и због немаштовитости или лењости уметничких директора, што није случај са Фестом”, нагласио је Бергсон.

Он је приметио да Фест има завидну репутацију. „Нема ништа спектакуларније него видети три-четири хиљаде људи у сали, то је одлично за редитеље и све филмске ствараоце”, приметио је он.

Бергсон је рекао да ужива у откривању нових аутора и филмова и да је за њега право задовољство доћи у Београд и видети нове идеје које нуди такмичарски програм Феста.

Филмски критичар из Велике Британије рекао је да су му познате кинематографије чији аутори учествују у такмичарском програму и да их сматра веома интересантним и будућношћу европске културе.

Холуб, стручњак за медије и аудиовизуелну уметност, уредник програма Међународног филмског фестивала у Братислави, сматра да је кинематографија балканских земаља веома важна за средњу Европу.

Он је истакао да је након што је прелистао монографију о Фесту коју је приредио Иван Карл и погледао документарни филм „Синема комунисто” Миле Турајлић о југословенској кинематографији, схватио да постоји велики раскорак између некадшње Чехословачке и бивше Југославије.

„Листајући монографију увидео сам да се овде зна за Милоша Формана и још неколицину чешких редитеља, а у Чешкој се годишње сними четрдесетак филмова. Мислим да би требало попунити ту празнину и приближити две кинематографије, јер и Србија има одличне редитеље попут Горана Паскаљевића, Емира Кустурице, Душан Ковачевића, Срђана Драгојевића”, истакао је Холуб.

Редитељ Бајић, приметивши да никад није захвално бити у жирију, рекао је да му је најважније да се упозна са филмовим из региона и види како „ми функционишемо у односу на њих”.

Говорећи о фестивалу, Бајић је истакао да Фест већ деценијама мења мишљење гледаоца и ствара нову генерацију филмских уметника и оценио да Фест „иде добрим путем”, пружајући преглед светске филмске продукције у протеклој години.

Он је изразио задовољство што „биоскоп опет побеђује телевизију”. „Биоскоп је једини слободан простор у коме људи могу да дођу да чују шта људи у читавом свету заиста мисле, на који начин реагују, који су њихови проблеми и шта се дешава у филму и животима читавог света”, истакао је Бајић.

Програм „Европа ван Европе” чини седам остварења: „Бедуин” Игора Волошина (Русија), „Бела со” Кети Мачаварјани (Грузија), „Будућност је вечна” Озџана Алпера (Турска/Немачка/Француска), „Локални вампир” Бранка Балетића (Црна Гора), „Маја” Пљутона Васија (Албанија), „Рестауратор” Јосија Мадмонија (Израел) и „Флеке” Алда Тардоција (Хрватска).